ЕКОНОМСКИ, СОЦИОЛОШКИ И БЕЗБЕДНОСНИ АСПЕКТИ ПРИМЕНЕ СПОРАЗУМА О СЛОБОДНОМ ПРИСТУПУ ТРЖИШТУ РАДА НА ЗАПАДНОМ БАЛКАНУ
Социолог Горан Јаворац оцењује да ће примена овог споразума увести у легалне токове размену радне снаге између Србије, Северне Македоније и Албаније, што је добро, али истовремено истиче да не очекује већу флуктуацију радне снаге између ове три државе:
– Евидентно је да радно способно становништво из ове три државе углавном одлази у земље чланице Европске уније (ЕУ). Велика већина радно способног становништва из Северне Македоније и Албаније одлази једним делом у Хрватску током летње туристичке сезоне, пре свега, због говорног подручја, начина рада и близине територије. Чак има и наших грађана који током лета одлазе на хрватско приморје да раде. Не очекујем велику флуктуацију радне снаге између ове три државе, јер су зараде у њима углавном сличне. Једино је могућа већа флуктуација радне снаге из Северне Македоније и Албаније према већим градовима у Србији, ка Београду и Новом Саду, где су приходи значајнији. Добро је што ће одређене фирме које послују у ове три државе имати мању папирологију, односно, моћи ће брже да остваре пријаву радника из држава потписница споразума, што ће олакшати њихово пословање.
У претходној години у Србији је издато више од 30.000 радних дозвола за стране држављане, а међу њима су најбројнији Кинези који су углавном ангажовани на инфраструктурним пројектима (око 10.000), затим следе Руси који су овде стигли због рата у Украјини (око 8.000), док су остали из Турске, Индије, Пакистана. Од укупног броја странаца који су добили радне дозволе, трећина је запослена у Београду, док их, према неким проценама, у Чачку има између 1.000 и 1.100 и то кинеских држављана.
Јаворац наводи да ће повећани долазак стране радне снаге у нашу земљу, посматрајући генарално, а не само по основу овог новог споразума, у будућем периоду утицати на наше друштво и евентуалне промене у њему. Отуда посебно истиче економски, безбедносни и социолошки аспект доласка радника из иностранства.
– Овај уговор ће довести до тога да одређен број становника Албаније и Северне Македоније дође да ради код нас, они ће долазити само да зараде новац, а не са породицом. То су економски мигранти који у социолошком погледу неће имати значајнијег утицаја на промену и структуру нашег друштва. У првих десет година економски мигранти немају социолошког утицаја. Чињенице показују да су наши мигранти после Другог светског рата одлазили сами у европске земље да раде, док сада имамо ситуацију да одлазе целе породице, а такве миграције повлаче низ социолошких аспеката који доводе до промена у структури друштва, односно, до социлошких појава и феномена. Мене забрињава, пре свега, колико ће потписивање уговора пратити позитивну законску регулативу, а то значи да се води рачуна о безбедносним условима, да радници буду упознати са нашим законским решењима која се овде примењују да би могли да бораве и раде у нашој земљи, а то подразумева безбедносне провере, што безбедносним службама усложњава посао. Како време одмиче, долазак стране радне снаге ће бити израженији, јер је разлика између броја рођених и умрлих у нашој земљи изузетно велика. Радни контигент становништва се, из године у годину, континуирано смањује и то не само у градовима и урбаним центрима, тако да ће се у наредном периоду и даље осећати недостатак радно активног становништва (радни контигент ће због демографских трендова наставити да пада), што ће бити праћено повећавањем удела страног становништва које долази овде да ради и то углавном из Турске, Кине, Индије, Пакистана, Русије – закључио је Јаворац.
Поред доласка страних радника у Србију, карактеристично је да све већи број наших грађана наставља да ради и након одласка у пензију. Основни разлог за то је недостатак радне снаге. Најчешће су то пензионери који поседују одређена знања и квалификације, а сада имамо ситуацију да постају дефицитарна готово сва занимања. По званичној статистици, у прошлој години је више од 50.000 пензионера и даље наставило да ради, уплаћивани су им порези и доприноси по основу склопљених уговора са предузећима. Након годину дана рада, они стичу право да покрену поступак за ревизију висине пензије по основу продуженог ангажовања. То ће, како наводи Јаворац, евидентно бити тренд и у наредном периоду.
В. Степановић
