ЗАШТИТА И ОБНОВА ХРАСТОВИХ ШУМА У ДРАГАЧЕВСКОМ КРАЈУ
Еколошко друштво „Драгачево“ се од свог оснивања, 10. септембра 1998. године, бави програмом обнове, заштите и развоја природног, културног и духовног наслеђа, а попис и заштита највреднијих природних добара у Драгачеву представљају један од најзначајнијих задатака међу зацртаним програмским активностима овог удружења.
Током свог двадесетчетворогодишњег рада, Еколошко друштво „Драгачево“ је покренуло и реализовало бројне активности у области заштите највреднијих природних добара, међу којима су најзначајније: истраживање и заштита Предела изузетних одлика „Овчарско – кабларска клисура“, истраживање, заштита и старатељство над споменицима природе „Раданова гора“ у селу Гуча – засеок Велес (прва приватна шумска и семенска заједница под заштитом државе у Србији), „Шумати шумар“ у селу Горњи Дубац и „Стабла Драгачева“ – Стабло брезе у Доњој Краварици, Стабло липе у Гучи, Стабло беле врбе у Губеревцима, Стабло дрена у Губеревцима (најстарије стабло дрена у Србији), Стабло храста сладуна у Властељицама, Стабло липе у Каони, Стабло дрена у Вичи, Стабло клена у Вичи и Стабло липе у Пшанику, затим, истраживање и заштита Споменика природе Стабла храста и цера у Лучанима, као и ревизија и старатељство над споменицима природе „Два стабла храста лужњака – Ђурђевак“ у Доњој Краварици и „Рћанска пећина“ у Ртима. Поред наведених активности на подручју Општине Лучани, Еколошко друштво „Драгачево“ је учествовало и у пројекту истраживања и заштите Споменика природе „Стабла Чачка“ – Црни бор у Јежевици, Стабло храста лужњака у Доњој Горевници, Стабло храста сладуна у Слатини, Мијатовића храст у Чачку, Тимотијевића храст у Мрчајевцима и Цер са Каблара. У току је и истаживање и израда стручне основе за заштиту планине Јелице и парка Основне школе у Гучи, а тренутно су у припреми и други предлози за заштиту природних добара у Драгачеву.
ХРАСТ – ЦАР МЕЂУ ДРВЕЋЕМ
Србија је све до половине 19. века била обрасла густим, непроходним храстовим и буковим шумама. Њена шумовитост је тада износила, према неким проценама, око 80 одсто, па је тако и Шумадија добила име по својим густим храстовим шумама. Већ у другој половини 19. века уништавање шума у Србији узело је толико маха да се већ тада схвата значај одржавања и обнављања постојећег шумског богатства. У првој половини 19. века, стварањем слободе и државности, Србија привлачи мноштво становништва из крајева који још нису били ослобођени. Све је то довело до крчења храстових шума ради стварања обрадивог пољопривредног земљишта и повећања пашњачких површина. Драстично је смањена укупна површина под храстовим и четинарским шумама, а буква је, као биолошки јача врста, освајала прелазне површине шума. Такође, сушење шума је допринело смањењу присуства храста у нашим шумама.
У Србији расте 10 различитих врста храста, од којих су најзаступљенији лужњак и китњак. Ове две врсте чине око 25 одсто укупног шумског фонда Србије. Шума је, иначе, најсложенији еколошки систем, где техничко или огревно дрво чини само 10 процената његове вредности, док су осталих 90 одсто вредности дрвећа опште корисне функције шуме: заштита воде, земљишта, ваздуха, биолошке разноврсности, затим, регулисање климе, туристичка, рекреативна, спортска, образовна, духовна, културна и историјска опште корисна функција шуме.
Како наводи Душан Р. Ивановић, председник Извршног одбора Еколошког друштва „Драгачево“, као најквалитетнија и најдуговечнија врста дрвећа, храст лужњак је данас угрожен у Србији и због тога је изузетно значајна његова заштита и размножавање кроз пошумљавање нових храстових и мешовитих шума квалитетним садницама и уз одговарајућу негу.
СПОМЕНИК ПРИРОДЕ „ДВА СТАБЛА ХРАСТА ЛУЖЊАКА – ЂУРЂЕВАК“ У ДОЊОЈ КРАВАРИЦИ
Прву иницијативу за заштиту храстова у Доњој Краварици поднео је 5. октобра 1983.године Миодраг Ћурчић, дипломирани инжењер шумарства из Шумске секције у Гучи и стабла су већ 1984. године стављена под заштиту државе и проглашена за значајно заштићено природно добро – споменик природе, а старање на овим природним добром поверено је ЈП „Србијашуме“ – Шумска управа Чачак, Шумска секција Гуча. Завод за заштиту природе Србије је септембра 1996. године урадио ревизију ових стабала и констатовао да су стабла још у добром здравственом стању и да заслужују даљу заштиту. Одлуком Скупштине општине Лучани од 27. октобра 1999. године старање – управљање над Споменком природе „Два стабла храста лужњака – Ђурђевак“ у селу Доња Краварица поверено је Еколошком друштву „Драгачево“ из Гуче, које се и сада стара о овом значајном природном добру.
-Ова стабла представљају остатке од некадашњих шума храста лужњака и пољског јасена у долини Краваричке реке. Њихове димензије су импозантне: прсни пречник на висини од 1,3 метра је 1,63 и 1,28 метара, висина стабала 21 и 17 метара, а пречници крошњи 28 и 19 метара. Процењена старост ових стабала је 400 и 350 година, што их сврстава међу најстарија сачувана стабла храста лужњака у Србији – наводи Ивановић.
Крајем прошле године, Еколошко друштво „Драгачево“ и Еколошка секција ОШ „Академик Миленко Шушић“ у Гучи, коју води Љиљана Ивановић, професор разредне наставе, организовали су сакупљање храстових плодова – жира са заштићених стабала храста у Доњој Краварици. Одобрење за сакупљање жира и подршку овој акцији дао је и Здравко Мијаиловић, власник парцеле на којој се налазе заштићена стабла храста.
Иначе, храст обилније рађа на сваких три до пет година, па како је прошла година била родна, то је била права прилика за сакупљање жира за даљу производњу садница. Ученици Еколошке секције су имали прилику да виде и да се упознају са вредностима заштићених стабала храста лужњака у Доњој Краварици, што их је додатно мотивисало да буду вредни и сакупе довољне количине жира, који је складиштен на одговарајући начин, како би почетком ове године био посађен за производњу шумских садница храста лужњака и његову садњу у Драгачеву, наводи Ивановић.
В. С
