ТУРИСТИЧКА ПОНУДА ЧАЧКА (7)
Туристи данас све више желе да проводе време у природи, а еколошки туризам подстиче очување природе и њених ресурса. Људи током боравка на одређеној дестинацији могу да се баве разним активностима које не нарушавају природу и да се одговорно понашају према њеним ресурсима.
– Овчарско-кабларска клисура, поред осталог, све је атрактивнија и због еколошког туризма, односно, захваљујући богатој флори и фауни. Све је више еколошких удружења која се баве заштитом животне средине и бораве у заштићеном подручју. Према нашим истраживањима, све је већи и број еко-туриста, а с обзиром на то да се организују и бројне екскурзије, одлучили смо да стару школу у Овчар Бањи адаптирамо у Природњачки центар, који би поред експоната препарираних врста риба, животиња, птица, имао и простор за едукацију из области заштите животне средине – подсетио је за наш лист Војин Јаковљевић, директор Туристичке организације Чачка.
ЦРНИ БОР И ДИВЉА ОРХИДЕЈА
Са својом разноврсном вегетацијом Овчарско-кабларска клисура представља прави “музеј у природи”, у коме су присутне вишеструке комбинације различитих врста дрвећа.
– Најизраженији појас шума у клисури је храстов појас. То су површине под шумом храстова сладуна и цера; на кречњацима у истом појасу, као основни тип, је шума цера и граба; на гребенима и међудолинским косама срећемо китњакову шуму, а у увалама и на стрмим странама брдску букову шуму. На већим надморским висинама, изнад 800 метара, брдска букова шума прелази у планинску. Повећана влага ваздуха и заклоњеност у кречњачким увалама, кроз које протичу бројни потоци, омогућили су бујан развитак вегетације са мноштвом дрвенастих врста. У групу реликтних заједница изузетно важно место заузимају остаци шуме црног бора, који се налазе на кречњачким стенама Овчара, на око 900 метара надморске висине – каже директор Туристичке организације Чачка Војин Јаковљевић.
Овчарско-кабларска клисура представља једно од ретких места у Србији где се може срести велики број врста дивљих орхидеја. Према речима нашег саговорника, до сада је познато 19 врста које красе флору клисуре.
КЛИСУРА, МЕЂУНАРОДНО ЗНАЧАЈНО ПОДРУЧЈЕ ЗА ПТИЦЕ
Птице су најзначајнија животињска група Овчарско-кабларске клисуре. Богатство птичијег света заслуга је низа еколошких услова, од којих је један од најважнијих релативно добра очуваност разноврсних станишта. По свом значају посебно се истичу шумска станишта, стене и литице. Од великог су значаја и водена станишта, нарочито током миграције и периода зимовања за бројне врсте птица, наглашава Јаковљевић.
– Овчарско-кабларска клисура је на основу богатства фауне птица препозната као међународно значајно подручје за птице. Поред тога, пружа уточиште ретким и угроженим врстама птица, део је еколошке мреже Републике Србије и увршћена је у програм “Натура 2000”, која чини окосницу Европске Уније ка очувању природе и биолошке разноврсности. У клисури је до сада забележено око 160 врста птица. Укупан број познатих гнездарица је 101, док савремена фауна птица Овчарско-кабларске клисуре броји 98 врста – наводи директор ТОЧ-а.
САРАДЊА СА ЕМИНЕНТНИМ СТРУЧЊАЦИМА И УДРУЖЕЊИМА
Према његовим речима, сваке године се организују бројна истраживања са стручним лицима и сарадницима. Више од деценије Туристичка организација сарађује са еминентним стручњацима, а најактивнији су професори различитих факултета, посебно са Биолошког факултета у Београду.
– Радимо мониторинг птица, мониторинг рибљег фонда и остала истраживања. Имамо одличну сарадњу са многим удружењима, а нарочито са Друштвом за заштиту и проучавање птица. Уочено је да се поједине врсте птица, које су биле карактеристичне за ово заштићено подручје, враћају. Недавно смо добили и информацију да неке врсте птица први пут бораве на нашем подручју. Посебном пажњом плени сиви соко, најбржи ловац међу птицама грабљивицама, чији је последњи пар на територији Чачка опстао управо овде. Током јесењег периода, када је миграција птица у пуном јеку, као и зимског периода, у Овчарско-кабларској клисури се могу посматрати бројне несвакидашње врсте птица, које нису део локалне фауне – каже Јаковљевић.
ВЕЛИКИ ЕКОЛОШКИ, НАУЧНИ И ЛОВНИ ЗНАЧАЈ СИСАРА
На подручју Овчарско-кабларске клисуре живи и око 40 врста сисара. Све врсте имају велики еколошки, научни, ловни и други значај. Са аспекта заштите посебно су важне врсте од међународног и националног значаја.
– Најзначајнији представник ове групе, са аспекта међународне и националне заштите, је видра, која је угрожена врста широм Европе. Дивља мачка је једна од најугроженијих врста сисара и једина врста из породице мачака која насељава ово подручје. Ова, некада веома распрострањена врста, је услед неконтролисаног изловљавања ишчезла из фауне многих крајева Србије. Захваљујући потпуној забрани лова у заштићеном подручју, ова животиња и даље краси фауну Овчарско-кабларске клисуре. Фауну гмизаваца чине четири врсте гуштера, пет врста змија и две врсте корњача.
Водоземци су најмалобројнија група кичмењака у Овчарско-кабларској клисури. До сада је регистровано девет врста – наводи директор ТОЧ-а.
АТРАКТИВНА ЈЕЗЕРА ЗА РИБОЛОВ
Западна Морава, са својим препознатљивим меандрима и језерима представља најважнију хидролошку форму подручја. Преграђивањем тока Западне Мораве са две бетонске бране настала су акумулациона језера Међувршје и Овчар. У водама заштићеног подручја евидентирано је 34 врсте риба из девет породица, каже наш саговоник и додаје:
– Ова језера су позната као атрактивна места за риболов и богата су пре свега шаранским врстама риба. Најзаступљеније шаранске рибе су: шаран, бабушка, деверика, скобаљ и друге. Крајем 20. века, интензивним риболовом, неадекватним порибљавањем и променом услова животне средине значајно су поремећени еколошки односи у водама Овчарско-кабларске клисуре, што је и довело до опадања бројности и нестанка ових риба.
Иначе, фауну Овчарско-кабларске клисуре краси више од 70 врста дневних лептира, у оквиру пет породица, односно, 50 родова, што представља преко 35 одсто свих врста дневних лептира забележиних у Србији.
Н. Р.
Фото: Сајт ТОЧ-а
