ЛЕП ПРИМЕР ЗАЈЕДНИШТВА СТАНАРА У УЛИЦИ КНЕЗА ВАСЕ ПОПОВИЋА
Двориште испред зграде у Улици кнеза Васе Поповића 2 личи на мали парк. Поред стабала, старих скоро четири деценије, сада је ту и „подмладак“, који већ неколико година саде овдашњи станари. Поред нових садница су табле, које нас обавештавају ко га је засадио и о којој врсти дрвећа је реч. Тако су створили малу ботаничку башту, јер поред старих бреза, јела, липа, па и једног сибирског кедра, двориште сада красе гинко, кинеска мимоза, нова бреза, кугласте каталпе… Своја стабла има Софија, Каћа, Душица, Саво, Златићи… У овим зимским данима не види се у потпуности лепота овог заједничког рада. Њу, ипак, допуњују хранилице за птице, причвршћене на висока стабла. Станари су их поставили ове зиме, како би помогли овим малим створењима да се прехране у хладне дане. Хранилице су одмах прихватиле највише сенице, које сада у двориште долазе свакодневно.
О овој и другим новим идејама разговарали смо са Катарином Бараћ, дугогодишњом планинарком и једном од иницијатора да заједничко двориште постане, не само пролазиште, већ место у коме ће сви заједно уживати. Како нам Катарина прича, сви станари у згради бр. 2 су заинтересовани за „паркић“. У пролеће и јесен је велико сређивање дворишта. Наравно, каже она, не могу сви учествовати физички, укључујући и оне млађе, који су запослени и имају друге обавезе… Зато су направили „компромис“. Важно је да се нико не буни, да су сви ради да чувају то што имају, да дају новац када се прикупља за нешто заједничко…
– Сви нам дају подршку, када нешто предложимо. Поред мене доста су се ангажовали и наш књижевник Мићо Миловановић, сликарка Катарина Алемпијевић са својим супругом и сином… Током лета, око заливања највише брину господин Мићо и моја мајка. Али, већ овог лета планирамо да направимо систем „кап по кап“. Садњу новог дрвећа почели смо пре неколико година. Пошто се нису примиле све саднице, прошле јесени породица Алемпијевић купила је и засадила још неколико стабала – прича Катарина Бараћ, која се, иако озбиљно болесна од карцинома, труди колико јој снага и одлазак на терапије дозвољавају, да учествује у свим овим лепим догађајима.
Давнашња жеља била јој је да у дворишту имају хранилице за птице, јер прати рад удружења „Сове на опрезу“. За израду је ангажовала свог кума и пред зиму су у двориште поставили пет „објеката“. Већ су нестала два, која су била окачена о високе гране. Иако помало жали због тога, Катарина се нада да их је узео неко ко ће кућице поставити на друго место.
– Ово су једноставне ствари и чини се да их свако, ко уме да држи чекић и ексер, може направити од старих дашчица. Важно је да птице могу да им приђу и да хранилице не буду превише шарене. Хранимо их углавном семенкама сунцокрета, пшеницом, сушеним воћем, старим орасима… На лето ћемо им ту поставити посуде са водом – каже Катарина.
(Фото: Драгиша Петровић, фејсбук: „кућице и хранилице за птице“):
Очекивала је, па и прижељкивала, да се што више врабаца окупи око хранилица. Али, очигледно су сеницама хранилице биле привлачније или потребније, тако да сада имају једно лепо јато, које редовно долази на оброке. Катарина и на својој тераси има једну хранилицу. Ускоро ће их поставити још у дворишту, са друге стране зграде. Верује да ће се птице одомаћити и да ће им на пролеће и лето долазити и песмом узвраћати њихову малу пажњу. Засадиће још садница дрвећа и нове лаванде, смиље и друго биље, поред старих ружа које и после више деценија цветају. На лето, када дрвеће озелени, планирају да ураде тротоар, а ако се буде могло, да поставе и клупе и неки сточић у хладовини. Нада се да ће и то донекле спречити да немарни суграђани и комшије праве „стазе“ преко травњака. Као својеврстан парадокс износи своје запажање да је овакво понашање посебно видљиво од како је почела пандемија.
(Фото: Драгиша Петровић, фејсбук: „кућице и хранилице за птице“):
Драгиша Петровић из „Сова на опрезу“ већ годинама брине о исхрани птица током зиме. Сам прави и продаје кућице и хранилице за птице преко истоимене фејсбук странице. У његово и комшијска дворишта и ове зиме „на доручак и ручак“ долазе јата врабаца и великих сеница, али слети и понеки батокљун, сојка, плава сеница…
– Веома је битно да храна не кисне, односно да има било какав „кровић“. Важно је и чиме се птице хране. Најбољи се показао сирови сунцокрет, који има добру енергетску вредност. На минус 5, сеница од 20 грама изгуби током ноћи и 2,5 грама! Зато је важно помоћи им када је овако хладно! Не треба им остављати хлеб, јер нека истраживања су показала да због адитива није добар за птице – наводи Петровић.
У „Совама на опрезу“ разматрали су да хранилице поставе на Градски трг, али су одустали због великог броја голубова. Зато размишљају о хранилицама са мрежама, кроз које би могле да прођу само мање птице. Њих би поставили и у градски парк…
В. Т.
ВАЖНА ПРАВИЛА ЗИМСКОГ ХРАЊЕЊА ПТИЦА
Важно правило зимског храњења је да, ако се почне, треба да буде редовно током целе зиме, јер се многе птице навикну на сигуран извор хране, па се враћају сваки дан на исту хранилицу. Најбоље их је напунити увече, јер прве птице стижу већ у зору. Не треба их стављати близу густог грмља и на места где птице могу постати лак плен мачкама. Поред семенки сунцокрета, за храну су погодне и сирове семенке тикве, орах, лешник, неслани кикирики као и смеса ситних семенки, разне житарице, кукуруз и рижа, свеже или сушено воће, попут јабуке…
