IZLOŽBA LANE TIKVEŠE I KATARINE LAZIĆ VASILJEVIĆ U LIKOVNOM SALONU
Dvojna samostalna izložba koleginica sa klase Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu Lane Tikveše (1971), docenta na ovom fakultetu i Katarine Lazić Vasiljević (1968), obe su polaznici doktorskih studija, otvorena je u Likovnom salonu prošlog četvrtka, a svoj put, po rečima umetnica, nastaviće u istom formatu i u drugim gradovima. Izložba je konciprana kao dve poetike u jednom prostoru, sa njihovom međusobnom interakcijom, rekla je Vesna Petrović, glavni urednik programa Doma kulture otvarajući izložbu. Za ovu izložbu ne postoji zajednički tematski okvir, ističe Lana Tikveša, svaka umetnica je radila svoju celinu.
Lana Tikveša se predstavila figuralnom, ekspresivnom keramikom, inspirisanom čajnicima koji imaju arhetipski i publici prepoznatljiv i blizak oblik, koji na specifičan način podseća na ljudsko telo. Ovom izložbom Tikveša je obeležila završetak jednog ciklusa radova koji su nastajali poslednjih sedam godina. Deo njene izložbe su i alatke, stilizovane skupim porcelanom.
-Osnovna ideja mog rada je ispitivanje reakcija organsko-neorgansko, prirodno i ljudskom rukom napravljeno. Sve kreće od primitivnih oblika alata, ima fosilnu formu. Nalazim ih pored reka, i sve je obrađeno u tom skupocenom, luksuznom materijalu koji je težak za obradu, porcelanom, koji ima to porcelansko zlato i upravo taj kontrast, grubog drveta donetog iz prirode i formi koje su oblikovane ljudskom rukom, opet ima nekakvu organsku logiku i odražava odnos čoveka i prirode. To je bila moja ideja vodilja – kaže Lana Tikveša.
Katarina Lazić Vasiljević se predstavila instalacijama u miksmedijima na temu tehničke revolucije koja menja savremeni život.
-Tema mog segmenta izložbe je ljubav u doba pete industrijske revolucije, koja je usmerena na višeslojni simbolizam i na tehničke inovacije koje nam je donelo vreme u kome živimo. Menjajući sebe, one menjaju i nas. Ta tehnička sredstva nam “jedu” život, a mi pokušavamo da ostanemo ljudi. U tom začaranom krugu ono što ja vidim kao modus vivendi jeste univerzalna ljubav, najdivnija na svetu, koja može da nas povede tamo, gde zapravo treba da stignemo, to jest do samih sebe, do čoveka, onog ljudskog u sebi – obrazložila je prilikom otvaranja izložbe Katarina Lazić Vasiljević, koja je prvi put je u Čačku i tvrdi da joj se grad mnogo sviđa, pa zato namerava da ga fotografski obradi i uključi u sledeću izložbu koja će biti i deo odbrane njene doktorske disertacije, vođene idejom ljubavi i povezivanja na tom ljudskom planu.
Z. L. S.
