Пре две деценије у Чачку је основана Апотека “Ива” у којој раде два фармацеута, мајка Ружа Томовић, магистар фармације и кћерка Ивана Милосављевић, специјалиста фармације. У свет приватне праксе запловиле су у време када је она у нашем граду била тек у повоју.
Породица је јубилеј недавно обележила уз дружење са пријатељима, али на необичан начин – симболичном трком дугом 20 километара, за сваку годину трајања по километер, названом “Од тркача до трубача”, коју је трчала и Ивана, учесник Њујоршког полимаратона, потврдивши и на овај начин, поред љубави према професији, заступање здравих стилова живота.
Апотека “Ива”се налази у самом центру града, преко пута зелене пијаце. Као установа, којој су здравље и добробит пацијената на првом месту дала је материјалну помоћ за лечење својих пацијента Стефана и Маје. Љубав према фармацији и спорту Ивана преноси и на своју кћерку Ану, матуранта чачанске Гимназије, тако да је извесно да ће се једног дана у овој породичној апотеци сусрести и три генерације фармацеута. Али, све је почело од госпође Руже…
Ружа Томовић је магистар фармације, припада првој генерацији фармацеутских техничара, која је дипломирала 1964. године у Медицинској школи у Чачку, а потом је завршила Фармацеутски факултет у Београду. Цео радни радни век је провела у Апотекарској установи Чачак, а бавила се и педагошким радом, предавала је козметологију у Медицинској школи. Радо се сећа својих школских другарица, а и успомена из средње школе, па је тим поводом организавала прославу матуре својим другарицама и обрадовала их књигом под називом “Фармацеути, генерација прва, Чачак 64”. Свака је тог дана добила књигу за сећање на школске дане. Године су прошле, али су успомене овом књигом освежене, а другарице су се још више зближиле. Примерак ове књиге налази се у Завичајном одељењу чачанске Библиотеке. Као мајка троје деце: Ивана, фармацеут, Мирјана, професор енглеског језика и Јован, економиста, као и отац Дејан, и поред великих обавеза, никада није пропуштала поводе за генерацијска дружења, како из средње школе, тако и са факултета. Са поносом је донела “Златни индекс” са Фармацеутског факултета, који се добија након 50 година од уписа.
-Велику љубав према професији и жељу да помогнемо људима, препознали су и осетили наси пацијенти, свесни чињенице да ће од нас, фармацеута, у сваком моменту чути прави савет, да ћемо их стрпљиво саслушати о њиховим здравственим проблемима и помоћи им да превазиђу тегобе, али и нађу прави лек – истиче мр Ружа Томовић, која скоро пуних шест деценија свакодневно стаје за рецептуру и благим осмехом и високом професионалношћу дочекује сваког пацијента.
ОД МАЛЕНА СА АПОТЕКОМ И БЕЛИМ МАНТИЛОМ
Традицију наставља кћерка Ивана Милосављевић, специјалиста фармације, која нам открива како је кренула мајчиним путем.
-Одувек сам желела да будем фармацеут. Можда зато што ми је то и мајка, тако да сам се од малена сретала са апотеком и белим мантилом. Још као гимназијалка, радила сам разне огледе из хемије. Посебно су ми биле занимљиве реакције кристализације, промене боја, хроматографија. Није било дилеме да ће та моја љубав одредити моју будућу професију. Диван је осећај када поред школских другова и пријатеља у својој апотеци сретнем и по неког професора, на обострано задовољство. Сада су само улоге.обрнуте. Некада су они мени објашњавали лекције, а сада ја њима употребу лекова. Са поносом дочекујем моју раздредну из Основне школе “Др Драгиша Мишовић” Миру Бојовић, професорку књижевности, као и Олгу Видојевић, професоку математике и разредну из Гимназије. Задовољство ми је да пацијентима преносим своје знање, а они се у знак захвалности редовно враћају. Трудим се да им дејство и употребу сваког лека објасним на најлакши и најефикаснији начин. Тиме стварамо круг међусобног поверења, које нема цену – прича за “Чачански глас” Ивана.
Бити фармацеут, који је пацијентима најдоступнији здравствени радник, је и задовољство, али и велика одговорност, истиче наша саговорница и напомиње да као и сваки посао и овај захтева свакодневна стручна усавршавања, међусобну колегијалну размену искустава, одговарајућу повратну информацију пацијената у сваком тренутку, као и праћање савремених трендова.
-Поред великог знања које смо стекли на факултету и у пракси, емпатија према пацијентима је нешто што, други кажу да мене краси. Саосећам са њиховим здравственим проблемима и увек сам спремна да им помогнем, без обзира на препреке са којима се понекад суочавам. По природи сам весела, насмејана, комуникативна, тако да им и тај први утисак приликом уласка у апотеку много значи. Диван је осећај кад наш дугогодишњи пацијент уђе у апотеку и са осмехом на лицу нас поздрави са – Добар дан, моји фармацеути! Ако бих сада бирала позив, готово сам сигурна да бих опет изабрала фармацију – каже Ивана Милосављевић.
АКТИВНО ТРЧАЊЕ РОДИЛО ИДЕЈУ О ПРОСЛАВИ
Поред фармације, која јој је љубав још од детињства, Ивана се активно већ деценију, бави трчањем. Тај спорт јој је донео бројна пријатељства, дао јој како физичку, тако и менталну снагу и учинио јој живот испуњенијим и садржајнијим. Учествовала је на бројних полумаратонима, како у земљи тако и у иностранству, од којих посебно истиче Њујоршки полумаратон. Дан почиње раним јутарњим ритуалом, трчањем поред Мораве, где прави планове за нове пословне изазове и добија снагу и позитивну енергију за нови дан. Ту негде се родила идеја о прослави јубилеја – 20 година рада Апотеке “Ива”. Желела је да повеже две своје велике љубави – фармацију и трчање, као и да повеже, међусобно упозна своје пријатеље, колеге и сараднике са својим друговима тркачима. За место окупљања одабрала је зелену оазу на обронцима планине Јелице, где је организовала “Трку задовољства”.
-Трка је симболично добила назив “Од тркача до трубача”, а симболична је и дужина од 20 километара, где сваки километар представља годину рада апотеке. Старт је био у Ртарима, родном селу оца Дејана, а трчало се до Споменика трубачу у Гучи и назад, док се други део учесника овог догађаја упутио ка планини Овчар и Манастиру Сретење. Током читаве трасе била је организована окрепа, а сви учесници су добили мајице и медаље. Додељене су и награде за прва три места – прича о овој оригиналној прослави јубилеја наша апотекарка Ивана, захвална свима који су се придружили прослави овом слављу, са жељом да трка постане традиционална, јер “само уз наше заједништво, боравак у природи и здраве животне навике наша улога у промоцији здравља има свој смисао.
”Фармацеутима породице Томовић веома су важна задовољна и захвална лица њихових пацијената, утисак који им узвраћају када кажу да Апотека “Ива” има душу. За све је заслужна идејни творац и симбол посвећености професији и људима, мајка Ружа, која са истим ентузијазмом скоро пуних шест деценија свакодневно стаје за рецептуру, ослушкујуци здравствене проблеме пацијената и помажући им у њиховом решавању…..
-Познато је да су музика, спорт и смех најбољи лек. Надам се да сте данас од нас добили праву терапијску препоруку – рекла је након истрчаних 20 километара насмејана Ивана, задовољна што је успешном трком задовољства обележен јубилеј породичног предузетништва.
Зорица Лешовић Станојевић
Фотографије: архива саговорнице
