ДУШИЦА ПАРЕЗАНОВИЋ, ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ ЕКОНОМСКЕ ШКОЛЕ
Била је одличан ђак и у ОШ „Вук Караџић“, али никада са свим петицама. Економска школа је Душици пружила шансу да на најбољи начин сагледа своје могућности. И то је уродило плодом. Изабрана је за ђака генерације. Брат Јован, старији пун минут, увек је уз њу – као подршка, коректор, огледало у коме може видети своје врлине и мане… Зато је нормално да смо разговарали са обоје.
– У односу на основну, у Економској школи сам схватила озбиљније своје обавезе, односно да је учење као нека борба за себе – објашњава Душица један од разлога свог успеха.
Пажња на часовима, редован рад, пре свега домаћих задатака, и добра организација активности допринеле су да је кроз протекле четири године корачала опуштено, лако, готово радосно, што доказује и осмех на њеном лицу, чак и када прича о домаћим задацима из рачуноводства.
– Волела сам то што сам учила, тако да је све било лакше. Кад је нешто ишло теже, размишљала сам да је то скоро ништа у поређењу са оним што ћемо учити на факултету, да је то минимум што ћу у будућности радити. Нисам размишњала о томе да ћу бити ђак генерације. Али, очекивала сам да ће се учење „исплатити“. Бити ђак генерације је леп осећај, јер значи да је вредео мој труд. Али, не размишљам много о томе и не сматрам да ме то чини посебном личношћу. То је већ иза мене и спремна сам да корачам даље – сабира она своја размишљања.
Уз брата близанца Јована, каже, било јој је лакше и у школи, знала је да има неког поред себе ко јој увек пружа подршку. Душица признаје да јој је помагао у предметима који јој теже иду, попут математике и природних наука. Као што је она њему пружала додатна објашњења за друштвене предмете.
– Једина мана је што нисмо могли да „варамо“, као што близанци раде. Јован је много већи од мене, а уз то је и дечак – шали се Душица.
На њен успех поносна је цела породица, старији брат Никола, отац Предраг и мајка Љиљана, који их никада нису „притискали“ за оцене. Јован радо прича о свим успесима сестре на такмичењима из историје, рачуноводства, основа економије, статистике, на коме је постигла добар резултат и на републичком нивоу. За Душицу су све то лепа искуства, у којима је тестирала себе, не само у знању, већ и у сналажљивости, концентрацији.
Обоје кажу да је одељење које је водила разредна Јасмина Јеремић Ћировић било по много чему одлично. По другарству изузетно. Мада нису имали прилике да оду на екскурзију (северна Италија остала је само у плановима), многе друге успомене остаће у сећању. Шале на часовима и одморима, сећања са неких излета, а посебно са журке, коју су, уместо матурске вечери, направили код школске другарице у Драгачеву, у Горачићима. Организовали су и генерацијски одлазак на Савинац. Онлајн настава због пандемије их је чак више зближила, сматра Душица, јер су морали често да се чују, помажу једни другима.
– Чини ми се да су сви из одељења и од мене били срећнији што сам ђак генерације. За ове четири године научили смо много о животу, учврстили неке вредности. И сви професори су томе допринели, разумели су нас и када то није било нимало лако – каже насмејана Душица.
Као још деветоро другова из одељења, она и брат уписали су Економски факултет у Крагујевцу. На пријемном су одлично прошли. У другој години се опредељују за модул. Размишљају о међународној економији и трговини. Душица воли језике, гледа емисије и серије из Кине, Јапана…
– Волела бих када бих, после факултета, нашла посао који ме испуњава у Србији. Себе видим у Чачку, јер сам везана за породицу, пријатеље, за град – каже Душица, а њене речи потврђује Јован.
В. Т.
СПОРТ И ЗАБАВА
Душица и Јован не воле слаткише! Од детињства их не једу. Уз смех кажу да су и зато у друштву омиљени, јер све поделе или оставе за друге. Воле спорт, искључиво као рекреативци. Играју бадминтон, кошарку на теренима Техничке школе и Соколане, поносни су на нову атлетску стазу… Душица воли да прочита добру књигу, да слуша музику и погледа занимљив филм или серију. Јован додаје да често на интернету гледају снимке предавања професора Владете Јеротића. Увек још нешто науче, подстакне их на размишљања или их заинтересују за нове теме.
ТИХА, ОДМЕРЕНА, НЕНАМЕТЉИВА
Од укупно 199 матураната Економске школе, 77 је било одлично, 11 су вуковци.
– Душица је представљала школу на најбољи начин. Поред сјајног успеха и одличних резултата које је постигла на бројним такмичењима, за претходне четири године нема ниједан изостанак. Она је тиха, одмерена и ненаметљива. У сваком тренутку била је спремна да пружи помоћ и подршку својим друговима, а посебно брату близанцу Јовану.
Поносна сам што сам, као одељенски старешина, имала овакву ученицу и надам се да ће и у даљем школовању низати успехе – написала је разредна Јасмина Јеремић Ћировић.
