ДУШАН МОСИЋ, ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ ОШ „РАТКО МИТРОВИЋ“
СВАКИ МОЈ УСПЕХ УЈЕДНО ЈЕ И УСПЕХ ШКОЛЕ И ТИМЕ СЕ ПРОМОВИШУ ПОЗИТИВНЕ ВРЕДНОСТИ
Још једна школска година приводи се крају, а за ученике осмог разреда то представља посебну прекретницу и сумирање досадашњих резултата. Најбољи по успеху међу својим вршњацима у Основној школи „Ратко Митровићˮ ове године је Душан Мосић, ученик генерације у поменутој школи, који за себе каже да се „ни по чему не разликује од другихˮ и да је један „сасвим обичан петнаестогодишњакˮ. Душан нам открива ко је све допринео томе да постиже одличне резултате током осмогодишњег школовања и који школски предмети су му најдражи.
‒ Моје дивне васпитачице су ме припремиле за школу учећи ме основним знањима, али и лепом понашању. Код учитељице Јуце све је било као игра и те четири године су ми „пролетелеˮ. Омео нас је једино Корона вирус и тада сам схватио да ништа не може да замени „живу речˮ наставника. Деда ми је „усадиоˮ љубав према математици, јер је цео радни век провео као наставник. Ипак, мој омиљени предмет је физика и то искључиво захваљујући наставници Александри, која је са толико преданости и стрпљења радила са нама да резултат не може изостати. Највећа подршка ми је, наравно, породица. Они су увек искрени и када је у питању добронамерна критика а и похвала.
Душан је постизао запажене резултате и на бројним такмичењима, што је једна од кључних одлика ђака генерације, који, и поред одличних оцена из свих предмета, успевају да се покажу у најбољем светлу и на овом пољу и да освоје вредне дипломе.
‒ Уз математику и физику, ишао сам и на такмичења из Технике и технологије, као и из шаха. Такође сам у Регионалном центру за таленте ове године стигао до Државног такмичења из физике. То је било једно сасвим ново искуство за мене и ту ми је доста помогла менторка професорка Олга Дукић. Сва ова такмичења захтевају повремено изостајање са редовних часова и због тога желим да се захвалим разредној Ани Недељковић која ми је увек излазила у сусрет и била уз мене. Сви наставници и руководство школе имали су разумевања јер је сваки мој успех уједно и успех школе, чиме се промовишу позитивне вредности.
Поред вредног учења и низања успеха, Душан је веома дружељубив и воли да проводи слободно време са друговима из школе и млађим братом.
‒ Са већином другара из одељења заједно сам још од вртића и шта друго могу да кажем осим да су НАЈБОЉИ! У слободно време, као и сви моји вршњаци, играм игрице на рачунару са братом и друговима, мало прошетамо до Цветњака, возимо бицикле или одиграмо баскет.
Пред Душаном су сада неки нови изазови, али он ће засигурно вредним радом и упорношћу остварити све што буде зацртао као сопствени циљ. Питали смо га коју школу планира да упише, којом професијом би желео да се бави, али и шта би поручио својим вршњацима.
‒ На упису у средњу школу прва жеља ће ми бити Техничар информационих технологија. Волео бих да мој будући посао буде управо у вези са програмирањем и некаквим научно-истраживачким радом.
Поручио бих вршњацима да је, у ово време технологије, доступно много информација на интернету, али да се тамо, поред добре забаве, заиста може доста и научити, међутим, увек треба одвојити време и за шетњу и дружење.
Марија Миљуш
