ДРАГАНА ВАСИЛИЈЕВИЋ, ПОНОС ОШ “БОЖО ТОМИЋ”, ИЗДВОЈЕНОГ ОДЕЉЕЊА У РОШЦИМА
– Још у нижим разредима сам желела да се такмичим. У петом разреду ме је спречила епидемија корона вируса, па сам своју шансу коначно дочекала у шестом разреду. Такмичења сам прижељкивала плашећи се обавеза, али је пресудила жеља и заинтересованост. Наставници су то препознали и мотивисали ме да се такмичим. Спремање за такмичење је изазовно, истовремено и захтевно, али вежбањем се предмет више заволи и боље разуме. Успеси су се низали, а задовољство се увећавало, јер ми је била част да представљам своју школу. Захвална сам наставницима на подршци и волела бих да будем успешна и у будућности – каже Драгана Василијевић, ученица седмог разреда ОШ “Божо Томић”, издвојеног одељења у Рошцима, која се пласирала на републичка такмичења из четири предмета: хемије, географије, српског језика и језичке културе и биологије.
Тиха, ненаметљива, скромна, помало стидљива. Али, истовремено, свестрана, радознала, ужива у стицању нових знања, креативна. Драгана Василијевић живи у селу Врнчани на Каблару, које је четири километра удаљено од школе у Рошцима. Углавном је отац вози колима у школу, али понекад иде и пешке. Наравно, као што се може наслутити, није јој тешко, како каже, навикла је да пешачи. Драгана је одличан ђак, а од другог разреда има све петице.
– Желела сам да се такмичим још у млађим разредима. Узор су ми биле две рођаке, Милица и Јелисавета Павловић, које су биле одлични ђаци. У петом разреду нисам могла на такмичења због епидемије, али у шестом сам добила прилику. Моје прво такмичење је било из физике. И ове године сам била на окружном, али нисам се пласирала за републичко. Кад сам први пут била на такмичењу руке су ми се тресле, али временом сам се ослободила треме. Сада ми је лепо, поред тога што проверавамо своје знање, упознајемо нове другове, обилазимо градове. На републичком такмичењу из хемије, које је одржано од 5. до 7. маја у Нишу, добила сам похвалу за учешће и посетили смо Медијану, Ћеле-кулу и центар града, а на републичком из географије, у Пожеги, заузела сам треће место – прича Драгана, додајући да јој предстоје такмичења у Тршићу из српског језика и у Београду из биологије.
На њеном путу успеха има велику подршку наставника, којима је захвална, а посебно су јој драге наставница географије Марина Ранковић и наставница хемије Бранка Ђоковић. Ипак, веома је важно и то што добро организује своје време, редовно учи и пажљиво слуша на часовима, што саветује свим ђацима ако желе да постигну одличан успех.
– Све ми је занимљиво, не бих сада могла да се определим за један омиљени предмет. Чак не знам ни коју ћу средњу школу уписати, можда Гимназију, али још увек нисам сигурна. А о животној професији је још рано размишљати – каже наша свестрана саговорница.
Драгану краси одговорност, али и емпатија, па радо помаже млађој сестри Јовани, која је пети разред, као и другим ученицима да лакше савладају школско градиво. Слободно време проводи квалитетно, воли да чита тинејxерске романе и да путује. Недавно је прочитала књигу “Краљица ничега”, Холи Блек, која обрађује теме из свакодневног живота, напомиње млада саговорница “Гласа”. Наравно, и она проводи време на друштвеним мрежама, углавном око сат времена дневно:
– Проналазим доста занимљивих ствари из школског градива, интересантне књиге, а често и кулинарске рецепте. Волим да правим колаче са баком Вером, посебно мафине и све торте, а најлепши део је украшавање.
Пошто се Драганини родитељи, Александар и Бојана, поред свог занимања, баве и пољопривредом, пуно им помаже. На пример, лети заједно беру малине.
– Али, због учења ме родитељи често ослободе неких породичних обавеза. Њихова љубав и подршка су највише допринели мом успеху у школи. А највећа прекретница у мом животу је била смрт деде Милољуба. Преминуо је пре две године и од тада сам много озбиљније схватила свет у коме живим. То ме је подстакло да будем још боља, јача, самосталнија. Мој деда је био одличан ђак. Волео је да проводи време у миру и тишини, у спокојству. Од њега сам научила духовне вредности – сетно каже Драгана.
На крају разговора, наша млада саговорница је вршњацима упутила универзалну поруку, да се фокусирају на свој живот, да остварују снове, да им приоритет буде срећа и да поштују праве вредности: “Срећа је за мене квалитетно проведено време са породицом и драгим људима”.
Н. Р.
Фото: Архива саговорнице
ПРИМЕР ЛЕПОГ ВАСПИТАЊА И ХУМАНОСТИ
– Сва су деца дивна, требало би да буду пример ученицима осталих школа, како треба да се понашају, како да се друже, како да поштују наставнике и запослене, уопште све људе. Деца су изузетно васпитана, у нашој школи се посебно развијају хумане вредности код ђака. Поред примарног, кућног васпитања, веома је важно и школско васпитање. И претходне генерације су биле за пример. А Драгана се посебно издваја, јер је и веома успешна на многим такмичењима, пласирала се на четири републичка. Још од прошле године ради по ИОП 3 – проширеном програму из предмета из којих се такмичи. На основу тога ће добити бесплатне уxбенике за осми разред. Школа жели да награди успешне ђаке бесплатним књигама и организовањем излета – наглашава психолог Ана Јекић.
ВЕЛИКИ УСПЕХ ЗА ЂАКА КОМБИНОВАНОГ ОДЕЉЕЊА
– Драгана Василијевић учи у комбинованом одељењу. То значи да она, као ученица седмог разреда, у исто време прати наставу са ученицима из шестог разреда. Наставници који имају ово искуство знају да је веома тешко реализовати редовни план и програм. Због тога је њен успех и успех наставника који су је припремали за такмичења значајнији и већи – каже Марија Симеуновић, одељењски старешина.
