Društvo

ДРУГУ ШАНСУ ЗАСЛУЖУЈУ СВИ – НИКОЛА ДРАГАНИЋ, УЗГАЈИВАЧ ПРЕПЕЛИЦА ИЗ ГУЧЕ, САРАЂУЈЕ СА УДРУЖЕЊЕМ „НОВИ ПОЧЕТАК“

Када је понудио посао бившим затвореницима, Никола Драганић, Београђанин из Гуче, ниједног тренутка није имао дилему – људима увек треба дати још једну шансу. Управо на тој идеји започео је сарадњу са Удружењем „Нови почетак“ из Београда. Маринко Земуновић Маша, који је столарски занат усавршио у затвору, где је провео укупно 12 година, први је отпочео свој нови живот, захваљујући Николи. Познати узгајивач јапанских препелица, о коме је „Чачански глас“ већ писао, каже да му је жеља да и други послодавци дају прилику овим људима.

Никола Драганић и Маринко Земуновић Маша

Средином новембра споразум о партнерству склопили су Фарма „Драганић“ и Удружење за постпенални прихват и ресоцијализацију осуђених лица „Нови почетак“, које бившим осуђеницима помаже да, по изласку из затвора, промене свој живот и изађу из вода „криминала“. Драганић има одраније сарадњу са председником Удружења „Нови почетак“ Иваном Митићем Мезом, који дуго година води и Удружење избеглих, прогнаних и угрожених лица Србије.

– Ови људи, кад одслуже казну, практично немају никакву шансу на слободи. Да би се запослили, најчешће морају послодавцу да донесу уверење да нису осуђивани. Без посла, многи немају ни где да живе, ни шта да једу, па се брзо врате криминалу. Из удружења, као што је „Нови почетак“, практично моле послодавце да приме неког бившег осуђеника, што је мукотрпан посао. Због тога сам решио да не чекам да будем замољен и сам дам некоме шансу да поштено заради свој динар – образлаже своју одлуку Драганић.

Иван Митић Меза, Удружење „Нови почетак“

Како нам је испричао, Маринко Земуновић већ је имао машине за обраду дрвета, тако да му је Никола за сада „само“ дао посао у руке. Од грађе коју му је купио и допремио, Маринко ће у радионици, у једном селу код Београда, правити инкубаторе за препелице и додатну опрему.

– Неке машине је имао, нешто смо му сада обезбедили. Оно што сам ја наручио моћи ће да ради целе зиме. Али, посебно је важно то што ће Маринко као столар паралелно моћи да ради и за друге, што ће моћи да заради, набави савременију опрему, да прошири посао… Сигуран је у квалитет свог рада и рекао ми је да ћу га сигурно препоручивати, када видим шта све зна. И хоћу, са задовољством. Посао је већ започео успешно, тако да сада има и једног помоћника – прича Драганић, који се бави и узгојем сомборских капорки, старе расе кокошки, а саветник је и сарађује са многим узгајивачима препелица у Србији.

Подршка привредника попут њега је веома драгоцена, не само због запошљавања бивших осуђеника, већ и због афирмације рада и циљева организација као што је „Нови почетак“, која има око 60 чланова. Те речи уписане су и на Повељу захвалности, која је недавно уручена Драганићу.

Идеја је да сарадњу са удружењем настави. Поред Маринка, Никола планира да помогне и другима. Имаће посла за више њих када буде брање малина у Драгачеву, у Драганићевом засаду.

– Ако мислиш да другу шансу заслужујеш ти, треба да је даш и другима, а на њима је хоће ли је и како искористити – поручује он.

Тренутно покушава да помогне и једној осамнаестогодишњој девојци, која, након Васпитно-поправног дома, није могла да нађе кров над главом, па је неколико дана спавала у парку, због чега је добила упалу плућа.

Одрастао на Вождовцу, често у друштву „опаких“ момака, Драганић сматра да су он и брат, захваљујући породици, баби и деди код којих су одрастали, успели да избегну многе замке. Али, многи пријатељи нису, а другу шансу им нико није понудио. 

В. Тртовић

ТЕЖАК ПОВРАТАК У ДРУШТВО

Према неким истраживањима из последњих неколико година, од десет осуђеника, шест понови дело и врати се у затвор.

– Неки, јер не могу да нађу поштен посао, па се врате непоштеном. Неки циљно учине мање кривично дело и сачекају полицију да би добили кревет, храну и грејање у затвору. Поједини осуђеници немају коме да се врате после робијања. Углавном су изопштени од фамилије и комшија. Поједини чак изврше самоубиство, а најчешће се врате у исто друштво. Дајући им посао и шансу да се не осете одбаченим од свих, мислим да можемо да смањимо стопу криминала – сматра Никола Драганић.

Наравно, другу шансу ни он не би никада дао онима који су робијали због убистава, силовања, педофилије и других тешких кривичних дела…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.