Usvajanje pravnog okvira za sprovođenje drugog paketa ekonomskih mera, izuzetno je značajan korak države, koji će omogućiti očuvanje radnih mesta, ali i proizvodnih kapaciteta, odnosno pomoći privredi da prevaziđe negativne posledice pandemije virusa korona. Drugi set državne pomoći koji se ogleda u pokrivanju dela minimalnih zarada za jul i avgust od 60 odsto, odlaganje poreza i doprinosa na plaćanje istih, novi moratorijum na kreditne obaveze, subvencije u trajanju od devet meseci na plate novozaposlenih radnika, odobreni krediti za likvidnost i privrednim društvima i preduzetnicima, došao je u pravo vreme i važna je mera za održavanje finansijske stabilnosti i zapošljivosti naše ekonomije, smatra Gorana Tanasković, rukovodilac Organizacione jedinice Čačak RPK Moravičkog i Raškog upravnog okruga.
Prema rečima Gorane Tanasković, dosadašnja podrška kroz prvi set mera pokazala se vrlo merodavna. Istraživanje koje su Privredna komora Srbije i USAID sprovele u junu, pokazalo je da je više od 80 odsto ispitanih privrednika koristilo mere podrške i većina njih rešila problem likvidnosti na tri do šest meseci. Ispitanici su istakli da im je za oporavak od korone potreban period od jedne godine, dok turizam, saobraćaj i kreativna industrija očekuju oporavak duži od jedne godine.
Privreda je uspela da zadrži kontinuitet, ali dok su određene delatnosti prevazišle krizu, druge su pretrpele velike posledice. Većina anketiranih privrednika je istakla da su im prihodi u junu bili manji za oko 25 odsto, nego u istom periodu prošle godine, naglasila je Tanasković. Prema rečima sagovornice, čačanska privreda je specifična iz više razloga:
– Privreda Grada Čačka je uvozno zavisna i centar je prerađivačke industrije, te se problem globalne pandemije i otežanog transporta ogledao u zastoju uvoza sirovina, ali i preorijentaciji na domaće izvore. Znatan je broj izvoznih preduzeća koja u velikoj meri zavise od spoljnotrgovinskih partnera i njihovog poslovanja, pa su imali zastoj u plasmanu ili preorijentaciji na nova tržišta. Veliki je procenat mikro i malih preduzeća koja su u najvećoj meri “pogođena” ovom situacijom i zavise od poslovanja velikih privrednih subjekata.
Privredna komora Srbije, zajedno sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, radi novo istraživanje, upravo da bi se dodatno pomoglo najugroženijim sektorima, kao što su turizam, ugostiteljstvo, putnički saobraćaj. Neophodno je podržati preduzeća iz prerađivačke industrije i to kroz bolje pozicioniranje na stranom tržištu, ugovaranje novih poslova u zemlji i inostranstvu, pomoć da osmisle i prilagode proizvodnju u novonastalim uslovima, kroz nove proizvode, poslovne modele i nova tržišta, naglašava Gorana Tanasković.
Na kraju, ni ovu krizu ne možemo posmatrati nezavisno od situacije koja se odvija u bliskom okruženju, kod naših suseda, ali i na evropskom i svetskom nivou.
N. R.
OČEKIVANJA: PAD LIKVIDNOSTI, PAD PRIHODA
– Najveći strahovi su od nove – produžene krize, 73 odsto ispitanika pribojava se ovog drugog talasa i ponovnog privremenog zatvaranja, a na drugom mestu je pad tražnje za proizvodima i uslugama. Oko 40 odsto firmi očekuje pad likvidnosti i nemogućnost pristupa dodatnim finansijskim izvorima, dok više od 90 procenata privrednika očekuje pad prihoda. Oko 13 odsto firmi je otvorilo on-line prodaju, ili planira da to uradi. Približno 60 procenata preduzeća je organizovalo delimično rad od kuće. Digitalna rešenja su bitan deo strategije oporavka, a kompanije sve više prepoznaju njihovo korišćenje, kao uslov za dalje poslovanje – kaže Gorana Tanasković.
