„Вечерас док слушамо старе плоче и неке давне кише опет лију….“
Звучи носталгично да су се вратила нека давна времена у „Српски паб“ прошле недеље, 21. априла. Необичан призор, столови препуни старих грамофонских плоча разних жанрова, од којих су неке прави раритети. Напољу април налик на јесење дане, а унутра од раног преподнева лепа атмосфера – окупили се на једном месту заљубљеници у „крцкави“ звук плоча. Не само да слушају добру музику, већ и да разговарају, друже се… Ненад Златановић испунио је обећање да ће поново организовати Берзу грамофонских плоча у Чачку, јер овакви скупови се у последњих неколико година одржавају, не само код нас, већ су популарни свуда у свету.
Као и у новембру, и ова Берза грамофонских плоча довела је у Чачак многе, углавном из околних градова. Ненад каже да се претходног дана, 20. априла, свуда у свету обележавао Дан грамофонских плоча, па су одржане две велике берзе, у Београду и Новом Саду, а и њима се придружио и Чачак.
– Презадовољни смо и понудом и потражњом. Можда има мало мање излагача, него на првој берзи, управо због сличних догађаја претходних дана. Али, своје колекције донели су Новосађани, Крушевљани, Јагодинци, Крагујевчани, Милановчани, и наравно, ми Чачани… Није ово само берза, већ дођу људи да се виде, да се друже… Интересантно је да се овде сви знамо, јер се виђамо и на другим берзама. А тешко је било замислити да ће се плоче овако вратити. Свуда у свету су оне опет популарне. Можда и због тога што смо сви жељни да успоримо. Тешко је објаснити ту љубав… – каже Ненад и додаје да, док су биле само плоче, готово да није било „пиратерије“.
И Ђорђе, његов двадесетдвогодишњи син, воли овакве скупове. Уз оца је заволео музику, а самим тим и плоче. Омиљени су му Ђорђе Балашевић и „Бијело дугме“.
– Његова љубав према музици ми је од малена била фасцинантна. Зато је било нормално да и ја заволим, пре свега, стару Ex-Yu музику, а уз њега и мого тога другог. Дружим се са људима који имају сличан укус. На неки посебан начин укус у музици дефинише пријатељства за цео живот. Отац и дан-данас покушава да ми објасни каква је разлика између звука са плоча и, рецимо, ЦД-а… За мене нема неке разлике, али је начин како се слуша музика са плоча другачији. Седнеш и уживаш, такав се амбијент створи. Све је спорије, лаганије, лепше – каже Ђорђе, који често са Ненадом посећује берзе у Београду, где тренутно студира.
У „Српском пабу“ срећемо Милоша Трифуновића Зеца, познатог чачанског „блузера“. Овде се, каже, осећа као „риба у бистрој води“.
– Блуз слушам готово педесет година, пасионирано сакупљам све што могу да нађем, али су ми ове берзе увек занимљиве. Има ту и прогресиве, рока и џеза из шездесетих и седамдесетих, веома добрих издања… Пре тридестак година, када су се појавили компакт-дискови, могле су се купити плоче по веома повољној цени. Музика је и мода, па се сада плоче враћају. Али, сматрам да је најбитније слушати добру музику… Наравно, када се слуша са плоча на грамофону, то је увек посебан ритуал, уживање. Када се извади плоча из омота, па се обрише прашина и сачека тренутак да игла додирне плочу. Мислим да, ипак, на некој следећој берзи треба уврстити поред винила и ЦД. Била би већа понуда и вероватно би било више људи. На овим догађајима има и младих, било би добро да их је и више. Мада масовност није мерило квалитета – мишљења је Зец.
Винили су се вратили „на велика врата“ и пркосе свим новијим носачима звука. Од многих, оних времешнијих посетилаца, чули смо тога дана да плоче нису ни излазиле из моде, јер, кажу, музика која се слуша са њих има посебан штим. Леп осећај је био видети и младе људе са искром у очима због неке купљене плоче, за којом су одавно трагали. Идеја је да се ускоро, вероватно у јуну, поново организује Берза грамофонских плоча. Опет на истом месту, у „Српском пабу“, јер су Жана и Зоран поново били одлични домаћини.
Текст и фото: В. Т.
