Kultura

DRAGOSLAV RAJIČIĆ, ČAČANIN KOJI ŽIVI U NJUJORKU, PRIPREMA ZA JESEN NOVU KOLEKCIJU – LIČNI PORTRET TURBO-FOLKA

Dragoslav Rajičić, Čačanin koji živi i radi u Americi, pripremio je novu modnu kolekciju, koja će premijeru imati u septembru u Njujorku. Svoj rad posvetio je burnim devedesetim godinama prošlog veka. Period koji bi mnogi želeli zauvek da zaborave, za njega je više od uspomena na mladost. Te godine i njihovi simboli su mu bili inspiracija, ali je kolekcija koju je upravo završio i neka vrsta katarze. “Čačanski glas” donosi deo ove modne priče, koja ima nostalgične note.

Dragoslav kaže da je nova kolekcija pokušaj bega iz sopstvene “komfor zone”. Nastajala je dugo, začeta možda baš u devedesetim godinama. Dozrevala je kroz različite faze, a konkretno radio je na njoj poslednje dve godine, tačnije od svoje kolekcije koju je prikazao na „Beogradskoj nedelji mode“. Sa kolekcijom koju će uskoro prikazati u Njujorku Rajičić je bio primljen na master na FIT (Fashion Institute of Technology, NY).

„Ruže cvetaju samo u pesmama“

– Kolekciju sam nazvao “Game boy”, po video igrici koja je jedan od tehnoloških simbola tog perioda. Upravo ovu igricu sam povezao sa muškarcem tog doba, koji je bio, takođe, simbol tog vremena, sa svim onim što je nosio. Na primer, zlatan krst koji se nosio ne samo u Srbiji, već i u okolnim zemljama, u Rusiji… Sa rezervom sam to tada posmatrao. Bavio sam se pitanjem šta simbolišu krst, zlato… Tog “snažnog muškarca”, od koga smo se sklanjali na ulici, pokušao sam da kroz svoje modele predstavim onakvim kakav je, u stvari, bio. A najmanje je bio hrabar – objašnjava Rajičić.

„Kukavica“

Najvažniji segment ove kolekcije je turbo-folk oličen u filmovima, knjigama, serijama, ali pre svega u muzici, koju su Dragoslav i mnogi iz njegove generacije prihvatili kao deo svoje mladosti. Zapravo, ta muzika osnova je njegovog crteža.

– U toj muzici umeo sam da uživam. Izdvojio bih, recimo, Vesnu Zmijanac, Cecu Ražnatović… kao simbole, ne samo muzičke, već i vizuelne, te estetike sa velikim uticajem na društvo… Bez obzira što ima odliku jednog “treš” vremena, to me nikada nije sputavalo, već podsticalo. Deo je prošlosti koja mi je veoma važna, jer sam baš tih godina zakoračio u svet kreativnosti… To svoje sećanje i zadovoljstvo uspeo sam da prenesem na odevni predmet sadašnjeg vremena. Svaki crtež sadrži stih neke od tih pesama – kaže on.

Zagrljaj, simbol cele kolekcije

Do sada je radio samo sa materijalima koji mu lično prijaju, pre svega, sa pamukom. Sada je želeo da to bude posve drugačije, čime je sebe na neki način testirao.

– Većina modela potpuno sadrži siluetu te decenije. Ona pedstavlja njen lični portret, vizuelno objašava to doba. Želeo sam da ojačam šund tog doba kroz svoje crteže. Silueta devedesetih, nakit i sve drugo nastojao sam da svedem u jači crtež, kroz intenzivne boje, print, bižuteriju, koja je samo asocijacija na zlato – opisuje Dragoslav.

Umesto klasične modne revije, Dragoslav će modele prikazani kroz konceptualnu izložbu – 40 odevnih predmeta i isto toliko crteža. Ujedno, biće to prodajna izložba, a posetioci će uz odevni predmet moći da postanu vlasnici originalnog crteža koji je korišćen na printu košulja, pantalona, šorceva… Tu su i jakne-trenerke, nezaobilazne u devedesetim, koje su bile upasivane u pantalone. Ovaj odevni premet je, takođe, simbol vremena, ali mu je dizajner dao više sjaja i boje…

– Hteo sam da on bude još više treš, a ne romantičan i prefinjen. Nastojao sam da mu dam istinsku jačinu, inspirisan veštačkom snagom tih mladića, da ih danas vidim sa istim simbolima, ali kroz slikarske poteze, da ih transformišem u nešto što je estetski prihvatljivo, a ne da budu kao maskote – naglašava kreator.   

Izlazak iz “komfor zone” ostvario je i kroz veštačke materijale, pre svega, najlon, koji je prvi put koristio. Kako i sam kaže, to je, nažalost, materijal budućnosti. Jedna od dobrih strana najlona je što može da se proizvede od recikliranih materijala.

I kroz ovu kolekciju Rajičić izlazi iz kalupa koji nameće okruženje. Želi da i dalje bude dizajner “manjine”.

– Mnogo puta sam bio kritikovan zbog toga što kao umetnik mogu da se bavim turbo-folkom. Uz tu muziku sam, nažalost ili na sreću, odrastao i u njoj istinski uživao. I po tome što ovo kažem sam u manjini. A ljudi vrlo često nisu dovoljno hrabri da se oslone na ono što istinski osećaju – iskren je Rajičić.

Foto: Vladan Sibinović

Predstoji fotografisanje cele kolekcije, a onda i finalna izložba početkom septembra u radnji “Selima Optique”, u kojoj je Dragoslav menadžer.

– Posle dugog perioda kada sam radio razne poslove, mislim da sam konačno uspeo da se izborim da moda postane moja konstanta. Planiram da kolekcije prikazujem u što više radnji, a ne samo u ovoj, gde sam svoju prethodnu kolekciju prodao za mesec dana – nagoveštava neke planove vezane za Ameriku i Evropu.

Do septembra, put ga vodi, ne slučajno, kroz Italiju. Možda “otkrije” neku novu simboliku. Odmah posle izložbe planira da započne rad na novoj kolekciji, opet potpuno drugačijoj.   

V. T. 

Dragoslav Rajičić je diplomirao 2010. godine na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. U Srbiji je radio kao dizajner muške kolekcije za „Legend“, a u Njujorku, gde sada živi, bio je asistent za brend „Uniqlo“. Pored ostalog, dobitnik je prve nagrade za dizajn uniformi hotela „Radisson Blu“ u Beogradu i Parizu…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.