Na nedavno održanoj „Beogradskoj nedelji mode“ svoje modele predstavio je i Dragoslav Rajičić, Čačanin, koji već dugo živi i radi u Americi. Pod brendom „Drago“ predstavio je mušku kolekciju za proleće/leto 2020, u okviru jednog od nosećih programa Perwoll Fashion Week-a – Revije autorske mode. Dragovi modeli, njih 16, veoma su različitih senzacija i boja, kojima je dodao mnogo detalja… Jedan od njih je ručni vez, kojim je pokušao da „prevede“ poeziju Leonarda Koena. Posebnu vrednost ovoj reviji koju je dugo pripremao, dalo je prisustvo velikog broja publike, među kojima je bilo i mnogo njegovih prijatelja ne samo iz Srbije, već i iz Amerike, Pariza…
Rajičić je u Srbiji radio kao dizajner muške kolekcije za „Legend“, a u Njujorku, gde sada živi, bio je asistent za brend „Uniqlo“. Pored ostalog, dobitnik je prve nagrade za dizajn uniformi hotela „Radisson Blu“ u Beogradu… Iako je diplomirao 2010. godine na Fakultetu primenjenih umetnosti, ovo je njegova prva revija. Razgovarali smo sa Dragoslavom o razlozima zašto se toliko čekalo na ovu reviju, o njegovom radu, reakcijama i utiscima sa ovog našeg najvažnijeg modnog događaja…
Svoju prvu kolekciju nazvao je „I’ve Been Loving You Too Long“, jer je ovu poznatu pesmu, u izvođenju „Catpower“, slušao bezbroj puta, baš dok je radio na svojim kreacijama.
– Već dugo sam razmišljao kako bih voleo da se zove moj brend, a da bude nešto nesvakidašnje. S obzirom na to da je veoma ličan, taj naziv mi se mnogo dopao – kaže Rajičić na početku razgovora za „Čačanski glas“.
Na pitanje zašto je toliko vremena bilo potrebno do njegove prve revije, on objašnjava da su na to presudnu ulogu imala neka druga „traganja“.
– Život između dva kontinenta za mene je u jednom trenutku postao jako naporan. Morao sam da donesem važnu odluku o tome gde pripadam, a za nju mi je bilo potrebno nekoliko godina. Takva odluka, takođe, traži celu osobu. Zbog toga sam morao da se svedem na prioritete. Onda kada mi je to postalo jasno, mogao sam da se posvetim nečemu, za mene najbitnijem, a to je stvaralaštvo – kaže Dragoslav i naglašava da je poseban segment priče to što su autorske revije veoma skupe.
Ne voli reč „inspiracija“, jer ga asocira na površnost, ne samo u modi, već u bilo kom kreativnom radu. Zato je, kaže, sve pokrenuo od kupovine materijala, a to ga je vodilo dalje.
– Tek posle materijala, usledile su skice. Odnos prema formi, printu, boji…, bio je praćen isključivo unutrašnjim osećanjima. Svaki model jeste drugačiji, toliko da mi nije bilo bitno kad će koji da se pojavi na pisti. Izlazak manekena je mogao da ide bilo kojim redom, jer ono što mi jeste bitno je to da oni na kraju ipak formiraju „celinu“ kolekcije. To što je 16 modela je zaista samo broj… Dogodilo se i da sam morao da „izbacim“ dve kreacije, jer su remetile balans. U Njujorku, gde sada živim, sasvim je normalno da na ulicu izađeš izgužvan, da odeš u prodavnicu u pidžami, „sa rupom na čarapi“… – kaže uz osmeh Dragoslav i pojašnjava da je poruka kolekcije „biti to što jesi i izaći iz kalupa, koje nam nameće okruženje“.
ČAČANSKA NIT
Svi džemperi, koji su deo kolekcije Dragoslava Rajičića, su ručno pleteni, a rezultat su dugogodišnje saradnje sa čačanskim „Bosiljkom“. Želja kreatora je da pokaže i da ovakvi modni detalji mogu izgledati veoma atraktivno i luksuzno.
Zadovoljan je svojom kolekcijom i dosadašnjim reakcijama. One su pozitivne, a veoma bitno je da su lepe reči stigle baš od onih kojima najviše veruje – kolega i profesora sa fakulteta.
– Na prvom mestu, jesam zadovoljan. Dobio sam komplimente od bliskih kolega, od svojih profesora, a oni su na neki način i dalje moje „ogledalo“. Njihovo mišljenje mi najviše znači. Ujedno, ja sam i kao čovek i kao dizajner deo „velike manjine“. Tako da ću, ako se velikoj većini i ne dopada to što sam pokazao, to smatrati uspehom. Sada se opet vraćam životu između Amerike i Srbije, gde sam sa svojim saradnicima realizovao kolekciju. Bilo je naporno, ali smo na kraju „izgurali“. Sigurno bih neke stvari uradio drugačije, sad kada pogledam rezultat. Ali mislim da je i to pozitivno, dokle god mogu da kažem da je moglo biti i bolje – naglašava Dragoslav.
Učešće na BFW značajno je za sve modne kreatore na ovim prostorima. Za Dragoslava je važno i to što su organizatori, „na poverenje“, dozvolili da se on i njegove koleginice, sa kojima je studirao na istoj klasi, Senka Kljakić i Tijana Milutinović, predstave baš kako su želeli, da pokažu da postoji i nešto „drugačije“, dajući im maksimalnu podršku.
Cela kolekcija, koju je prikazao nedavno u Beogradu, trenutno je u pripremi za fotografisanje, a Dragova želja je da se to dogodi krajem novembra u Los Anđelesu, gde, kako dodaje, živi osoba koju bi želeo da vidi u svojim modelima. Istu kolekciju, zatim, treba prodati, a to je već poslovna strategija koju razvija. Svakako, voleo bi da nove kolekcije i revije postanu njegova „konstanta“.
V. Trtović
Foto: Đorđe Tomić
