ДРАГОСЛАВ ПАУНОВИЋ, ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ ОШ „СВЕТИ ЂАКОН АВАКУМ“
„НАЈВАЖНИЈЕ ЈЕ ДА СЕ СТЕКНЕ ЗНАЊЕ, А НЕ ДОБРА ОЦЕНА“
Док се упознајемо са дивним младим људима, какви су ђаци генерације, о којима пишемо ове текстове, у жељи да их представимо, не само зато што су то заслужили, већ и да би били узор другима, питамо их и да сами нешто кажу о себи, као особи. А, Драгослав Пауновић, ђак генерације Основне школе „Свети ђакон Авакум“ из Трнаве, искрено одговора и одмах задобија наше поверење:
– Трудим се да будем добра особа. Трудим се да, када могу, помогнем другима. Волим да идем у цркву, скоро сваке недеље идем на литургију. Не волим пуно да судим о себи, али мислим да успевам у томе чему тежим.
Признаје да му значи то што је изабран за најбољег ученика и додаје да је увек и у свему имао подршку породице:
– Није баш лако то постићи, мада сам још од млађих разреда чврсто веровао да ћу постати ђак генерације. Моја породица је увек била уз мене и врло сам им захвалан на томе. Делимо и лепе и ружне тренутке. Када имам неки проблем, породица ми увек помаже да га превазиђем. Када нешто радим, ту су да ме подрже, али и искритикују. Увек значи да имате неког таквог поред себе.
Освајао је Драгослав пуно награда на такмичењима – из математике, физике, српског језика…
-На сваком такмичењу сам дошао бар до окружног нивоа, а пролазио сам и на републичко такмичење. Имам више од 20 диплома са разних надметања. Учествовао сам и у разним квизовима. Највећи успех ми је био када сам у 7. и 8. разреду освојио прво место на Републичком такмичењу из математике. Посебно сам поносан на тај успех. Надао сам се да могу да остварим висок пласман, а када сам сазнао разултате био сам пресрећан.
Присећа се и првих школских дана:
-Када сам пошао у први разред лепо сам се прилагодио у друштво. Имао сам јако добру учитељицу Снежану Божовић. Она ми је унела прва знања и једним делом је заслужна и за моја каснија постигнућа. Пропратила је све моје успехе. Као генерација доживели смо пуно лепих тренутака, веселих, смешних…
Имао је, каже, углавном добре наставнике, мада посебно истиче разредне старешине Милана Миловановића и Драгана Оцокољића. Школско градиво је лако савлађивао, а открива нам и како је успео да постигне одличне резултате у учењу.
-Мени су боље ишле природне науке. Увек сам се организовао тако да првенствено слушам на часу и да се трудим да повезујем градиво, јер тако све боље разумем и притом врло мало времена проводим за књигом. Пошто имам добру организацију и лепо распоредим обавезе, не учим пуно. По мени, веома је важно разликовати битно од небитног када учимо. Не улазим пуно у детаље када учим нешто што ме не интересује и одатле извлачим само најважније. Добра страна школе је што ту научимо доста ствари, мада је мени много тога било досадно, сматрам и непотребно. Никако не треба учити напамет, само да би добио неку оцену на тесту, зато што онда ретко шта може да се запамти и разуме. Најважније је да се стекне знање, а не добра оцена. Шта год да учим, трудим се да то разумем и нађем неку примену. Важно је повезивати градиво. На крају, само треба да се лепо организује време, тако да стигнемо све да научимо, али и да нам остане доста слободног времена. Да би то лакше постигли, битно је да користимо логику док учимо, а не само механички да читамо. То је нешто чега сам се ја придржавао и имам супер резултат. Такође је битно и не обазирете се на лоше коментаре од лоших људи, јер ће увек неко да се прави паметан и покуша да понизи и обесхрабри људе који су бољи – мудро закључује наш млади саоговорник из Трнаве.
Захваљујући доброј организацији, Драгославу је увек остајало и доста слободног времена:
-За то време волим да играм кошарку, идем на тренинге, проводим време напољу… Пратим спорт, волим и да пливам, путујем, дружим се са другарима, а волим по мало и да се бавим рачунарима. Не волим баш да читам, а за музику имам широк укус.
Недавно је уписао и средњу школу. Изабрао је ИТ одељење у Гимназији, зато што се, каже, ту „форсирају“ природне науке, а оне му „иду добро“. Уверен је да ће му стечено знање значити и на факултету, а волео би да упише Електротехнички факултет.
Овог лета планира да се одмори, путује, дружи и лепо проведе са друштвом, а Трнава и Чачак, каже, много тога могу да му пруже:
-Чачак је леп град. Има доста места лепих за дружење и излазак. Посећујем спортске догађаје. Идем често у „Борчеву“ халу и гледам кошарку. Волим да проводим време и на бедему. Тамо има лепих места за шетњу, трчање и разне активности. Познајем добро и околину Чачка. Иако ово није велики град, има довољно места да млади могу лепо да се проведу. С обзиром на то да живим у Трнави, чешће проводим време на нашем терену. Возим бицикл и пуно шетам са друштвом. Ипак, од свега највише проводим време играјући кошарку са другарма до касних вечерњих сати.
На крају разговора, Драгослав се присетио да нам каже и да воли да игра шах, па тим његовим речима и завршавамо причу о још једном дивном ђаку генерације:
-Као мали сам волео да играм шах са татом и стричевима. Многима је тешко да разумеју шах и све те комбинације, али када разумеш могућности и постанеш бољи играч, тек онда игра постане занимљива. То је права игра за мозак. Да би постао добар у шаху, мораш да будеш паметан и да добро размишљаш. Нисам учлањен ни у један шаховски клуб, али учествујем на неким турнирима који се организују у Чачку, а на неколико њих сам и победио.
Припремила: Гордана Домановић
