Становништво на сеоксом подручју нашег града претежно се бави пољопривредом, па су временске прилике за њих јако важне, најнеизвеснији моменти су када не знају да ли ће бити олује или града који ће уништити сав њихов рад и труд. Тада свој посао обављају противградни стрелци, па су све очи упрте у њих, у нади да ће испаљене ракете бити делотворне.
Драгољуб Таловић, из Горњих Миоковаца, четири године брани небо изнад Чачка, од градоносних облака. Иако посао није лак и изискује даноноћну посвећеност, током трајања противградне сезоне, од 15. априла до 15. октобра, како каже, срећан је када свој посао уради добро.
– Од претходне три године, најгора је била прошла, имало је много ноћних дежурства. Облаци се веома брзо развију, видели смо прошле године када је било много лоше, од шест месеци, сигурно смо четири месеца нонстоп били у приправности. Када су наишли суперћелијски облаци, за 23 минута испалио сам 11 ракета. Током шест месеци, колико траје сезона, не могу нигде да идем далеко од куће, када ми јаве да сам у приправности, морам да будем ту негде близу, да бих могао моментално да дођем и испалим ракете – рекао је Драгољуб Таловић, противградни стрелац.
Према његовим речима, за одбрану од градоносних облака користе се Трајалове и Полијестерове ракете.
-Ракете редовно добијамо, ја овде користим Полијестерове, која су врло делотворне. Код мене, на ракетној станици, највише користимо велике ракете, јер ми пуцамо на облаке који долазе из Босне, зато што они тамо немају никакву противградну заштиту. Све што пређе преко Босне и Црне Горе и дође овамо ка нама, ако ми не уништимо овде, онда је све готово. Од када радим на овој противградној станици, град није пао овде у нашем крају. Повезани смо Рошци, Шиљковица, Миоковци 142, Риђаге, ја овде, то је нека главна одбрана за оно што долази преко Овчара и Каблара, из Ужица – рекао је Таловић.
Многа домаћинства у том крају, током читавог лета гледају у небо, па веома често много тога зависи од брзине противградног стрелца.
-Овај посао носи велику одговорност, чим крене нека олуја, мештани ме одмах питају шта ће бити код нас. Људи овде живе од пољопривреде, ово је ипак воћарски крај, Миоковци, Пријевор, Горевница, где се становништво претежно бави производњом јабуке, шљиве, крушке, кајсије, да не говорим о великом броју пластеника, које људи имају у Трбушанима – каже Таловић.
Оно чиме Таловић није задовољан, јесте новчана накнада за посао који, пре свега, захтева стално дежурство, иако је Град Чачак последњих година повећао давања, нада се ће слично бити и на републичком нивоу, како људи не би одустајање од тог посла.
Виолета Јовичић
