Dragica Ćećez je od onih ljudi, koji gotovo sve što saznaju odmah pretoče u stazu po kojoj moraju i sami hodati. Mnogi je poznaju kao kreativca koji od skoro zaboravljenih malih drvenih stolica uspeva da napravi nešto baš posebno. Oni drugi joj se obraćaju kad god im zatreba savet za dobar čaj. Njena najveća strast su planine, čije vrhove već godinama osvaja uglavnom sa prijateljima iz Planinarskog društva „Kablar“. I u aprilu, dobro tempirajući vreme između dva policijska časa, prešla je, priča više od 150 kilometara. Jedva čeka da i ovog vikenda krene na Rtanj, svoju omiljenu planinu, ponavlja više puta dok razgovaramo u prijatnom ambijentu restorana „Moja luka“, koji joj je među prvima pružio podršku i počeo da preporučuje njene rukotvorine.
Ni sama ne zna kada je shvatila da zabava i hobi mogu da budu i više od toga… Od drugih je uspevala očima da „ukrade“ neke veštine i ručne radove, poput ukrasnih ruža od muslina ili saksija i vaza od šišarki tuja… Već odavno veliki izvor je i internet i sve ono što se može naći na njemu o raznim tehnikama.
-Kad nemam stalni posao, a to je uvek kada sam u Čačku, bavim se kreacijama kako bih zaradila neki dinar. Od ovoga se ne može živeti, ali mi je lepo dok radim, jednostavno uživam, pa često zaboravim na vreme – objašnjava ona.
Dekupaž-tehnikom oslikava tronoške i stolove, kao i ukrasna srca koje je nazvala „hvatači ljubavi“. Ali, dobra podloga su joj i svi drugi predmeti koji joj se dopadaju, čuturice, flaše, čaše, ormari… Osim „skinutog“ motiva sa salveta ili nekih drugih uzoraka, uvek doda i nešto svoje. Nekada danima radi, potpuno je preokupirana, posebno ako je porudžbina u pitanju. Mnogi naručuju stolice u bojama omiljenog sportskog kluba ili sa muzičkim motivima. I lovci i ribolovci imaju posebne zahteve.
Tronoške već nekoliko godina prodaje u čačanskom „Veselom dućanu“, ali i u čuvenoj beogradskoj knjižari „Geca Kon“, a njeni radovi „otputovali“ su kao pokloni u Italiju, Švedsku, Kanadu, Ameriku, Australiju…
-Dekupaž je već odavno viđen na mnogim predmetima. Ja sam odabrala tronoške, jer mi se učinilo da ta stolica ima posebnu priču. Etnolozi su mi rekli da je tonoška pretača svih stolica, jer je najverovanije najstariji rukom napravljen predmet za sedenje. Mnogi kupci mi naruče šta žele i uglavnom ih poklanjaju za rođendane i slave. Imam i stalne mušterije, a njihovo zadovoljstvo najbolja je reklama za nove narudžbine. Radim dosta na drvenoj podlozi, kao i na metalu, staklu, ali se mora uraditi dobra priprema. Koristim samo akrilne boje i lakove dobrog kvaliteta. Boje mešam sama i pravim nijanse koje mi trebaju… Imam više od 200 nijansi koje koristim.
O planinarenju priča sa velikim uživanjem. Kaže da nije od onih kojima je osvajanje vrhova primarni cilj. Kablar, Ovčar, Jelica su joj i danas omiljene planinarske ture. Iako zna svaku stazu, kaže, uvek joj se dogodi da sa nekog vidikovca ugleda novi prizor.
-Jelica ima vidikovac samo na Crnoj steni. Ali su vegetacija i teren tako raznovrsni. Na jednom prostoru su prelepe bukove šume u kojima čovek zaboravi gde se nalazi, onda stene, pa druga šuma, a sa vidikovca se pruža jedan neverovatan pogled na celo Dragačevo, kao da ste na Zlatiboru… Kao da je ova planina u sebi sabrala sve druge na jednom mestu – oduševljeno priča o ovoj za mnoge Čačane nepoznatoj lepotici.
Kablar poznaje možda i najbolje. Popela se do dvadesetak pećina i okapina, od ukupno 40 koliko ih ima na ovoj planini. Nezaboravni su joj i odlasci na Maglić, Mučanj, Taru, Borač… Ali Rtanj joj je među najdražim planinama, posebno noćni uspon.
-Krene se odmah posle ponoći i bude i po 700 planinara na tom noćnom usponu. Ide se oko Vidovdana, obično je mesečina… Staza nije duga, ali je veoma uska, tako da se ide u koloni, sa baterijskim lampama. Često to zovu „rtanjska zmija“. Kad se popenje na vrh, čeka se zora, a onda se vidi pola Srbije. A na zapadu ugledaš senku cele planine i na njenom vrhu sebe! Mogla bih tu da sedim ceo dan i da mi ne bude nimalo dosadno – pokušava da nam dočara deo ove lepote.
Prethodne dve godine radila je u Istri. I tamo je svaki slobodan trenutak koristila da planinari po stazama Učke, najviše istarske planine, da se popenje na Hahlić u Gorskom Kotaru… Sakupila je i mnogo „kapešanti“, velikih školjki, na kojima će sigurno uskoro oprobati svoju maštu.
V. Trtović
