ДРАГАНА ВАСИЛИЈЕВИЋ, ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ ОШ „БОЖО ТОМИЋ“
„СРЕЋА ЈЕ КВАЛИТЕТНО ПРОВЕДЕНО ВРЕМЕ СА ПОРОДИЦОМ И НАЈБЛИЖИМА“
Она живи у селу Врнчани са татом Александром, мамом Бојаном, сестром Јованом и баком Вером, који су јој, каже, незаменљива подршка. Ове године завршила је осми разред као ђак генерације Основне школе „Божо Томић“ у Пријевору и уписала Гимназију – тако нам се за почетак представља наша млада и ведра саговорница – Драгана Василијевић.
Одувек је, објашњава, желела да постане ђак генерације, а посебно од када је то успела њена сестра од тетке.
-Пуно сам се трудила да то остварим и на крају мој труд се исплатио. Била сам на разним такмичењима и освојила бројне награде, укупно на седам републичких надметања, прошле године из географије, хемије, биологије и српског и ове године из хемије, географије и биологије.
Себе, каже, види као упорну и амбициозну особу која увек нађе начин да дође до циља, али са друге стране, и као скромну и великодушну. Ипак, један догађај је посебно утицао на њу:
– Највећи утицај на формирање моје личности била је смрт деде Милољуба пре три године. Од тада сам почела више да размишљам о животу и да схватам свет озбиљније.
Драгани је ових осам година у основној школи прошло веома брзо:
– Ове године сам завршила осми разред и поздравила се са разредном Маријом Симеуновић, а као да сам јуче учила прва слова код учитељице, која ме је припремила за озбиљнији рад у вишим разредима. Када сам пошла у пети разред, већ сам знала наставнике из виђења, али сам их још боље упознала на часовима. Посебно драге наставнице су ми биле Марина Ранковић, наставница географије и Бранка Ђоковић, наставница хемије. У сећању ће ми остати доста успомена са путовања на такмичења, као када смо на такмичење из хемије ишли у Ниш, или из биологије у Београд, и у Пожегу и Пожаревац из географије.
Учење јој, признаје, никада није представљало проблем, а има и друга интересовања:
– Увек сам врло лако савладала и разумела школско градиво. Да будем искрена, као и већина деце, не волим да учим, али образовање је кључ за успех и зато се трудим да будем што боља. Дневно не проводим много времена учећи, можда неких сат времена, али се зато трудим да на часу што више упамтим и научим да бих се код куће само преслишала и утврдила научено. Остатак дана проводим на разне начине, понекад погледам неки филм или серију, скоро сам прочитала књигу „Четврто Крило“ Ребеке Јарос, понекад се бавим кулинарством и направим неки укусан дезерт, који поделим са породицом. Такође, волим и да путујем, а највише волим да одем на планину Тару са сестром Јованом и рођакама Милицом и Јелисаветом Павловић.
За Драгану срећа представља квалитетно проведено време са породицом и најближима. Не свиђа јој се то што многи млади цео дан проводе у виртуелном свету и пропуштају прави живот.
-Наравно, и ја користим друштвене мреже и Интернет, али се трудим да то сведем на минимум и да их користим за корисне ствари, као што, на пример, проналазим разне занимљиве књиге, које касније читам, или да одгледам неки филм или серију. Свако треба да живи најбоље што може, јер живот је један и треба га искористити.
Недавно је уписала Гимназију у Чачку, јер, како истиче, још увек није одлучила чиме жели да се бави у будућности.
Као вуковац, отишла је на летовање у Улцињ, а после је чека и породично летовање. Такође, не пропушта да дода, ни омиљено купање на градском базену, у међувремену.
Драгана воли село у коме је одрасла, али и Чачак, у коме ће од септембра проводити школске дане, а ми јој желимо да настави да ниже успехе, као и до сада:
-Врнчани на Каблару ће за мене увек бити једно од најлепших места. Недалеко од моје куће, налази се видиковац, са ког се пружа предиван поглед на Овчарско-кабларску клисуру. Такође, волим и Чачак, а посебно шетње поред Мораве са сестром Милицом.
Припремила: Гордана Домановић
