POLJOPRIVREDNICI DRAGAČEVA O PREDSTOJEĆOJ SEZONI I PODSTICAJNIM SREDSTVIMA U OBLASTI AGRARA
RAČUNAJU NA SNAŽNIJU POTPORU DRŽAVE!
Prošla godina je za poljoprivrednike Srbije, a samim tim i Dragačeva, bila prilično teška. Osim vremenskih prilika, na ruku im nisu išle ni cene poljoprivrednih proizvoda, tako da su mnogi od njih zabeležili gubitke u svojoj proizvodnji. Iako bi zimski meseci trebalo da predstavljaju neku vrstu predaha od napornog rada, žitelji dragačevskih sela trenutno razmišljaju o predstojećoj poljoprivrednoj sezoni, prvenstveno o prolećnoj setvi, u koju će, kako ističu, ući sa velikom neizvesnošću, jer prethodna godina nije dala dobre finansijske rezultate. Na selu vlada hronična besparica, a prolećni radovi će biti itekako skupi. Pitali smo lučanske poljoprivrednike da li se u ovoj godini uzdaju u snažniju podršku države ili lokalne samouprave. Dobili smo veoma interesantne odgovore, u kojima su svi naši sagovornici temeljno objasnili na koji bi način oni, ako bi se pitali, utrošili sredstva iz agrarnog budzeta Srbije.
Perica Velisavljević iz Gloga se bavi voćarskom proizvodnjom. Kako navodi, malinarstvo je velika uzdanica dragačevskog kraja, ali je malina u prošloj sezoni imala drastično lošiji rod. Podbacile su i druge poljoprivredne kulture, tako da seljak generalno uzev nije video neku veliku vajdu od svog rada.
– Stanje u našoj poljoprivredi je godinama teško. Osiromašeno selo ne može da se osloni na sopstvene snage. Poljoprivrednicima je neophodna snažnija potpora države da bi značajnije unapredili svoju proizvodnju. Smatram da bi nadležni u državi i lokalnoj samoupravi trebalo da usmere značajniji deo sredstava za podršku mladim bračnim parovima koji žele da žive na selu, kako bi zasnovali ili unapredili poljoprivrednu proizvodnju. Takođe, trebalo bi pojačati subvencije za nabavku poljoprivredne mehanizacije, opremanje objekata i uvećanje stočnog fonda – navodi Velisavljević, posebno ističući da je poljoprivrednicima u ovim uslovima preko potrebna edukacija o značaju udruživanja u zadruge, prvenstveno zbog pospešivanja plasmana proizvoda. Otuda je, kako kaže, veoma bitno da se nadležni u državi pobrinu za stručnu i materijalnu pomoć u formiranju zadruga, kao i izradi tehničke dokumentacije za izgradnju neophodnih zadružnih objekata i odgovarajućih elaborata o održivosti proizvodnje.
Dejan Đorđević iz Turice se bavi ovčarstvom i smatra da bi država trebalo veću pažnju da usmeri na mlade ljude, koji svoju perspektivu vide na selu. Iako je trenutno zaposlen, u uzgoju ovaca vidi dobru perspektivu. Kako kaže, rado bi odustao od svakodnevnog putovanja do posla i potpuno se posvetio poljoprivredi, ukoliko bi nadležni u državi pružili ozbiljniju potporu selu.
– Prošle godine sam dobio subvencije za ovce to mi je mnogo značilo, ali smatram da država ne pruža neku značajniju potporu mladima na selu, a veoma je bitno da oni tu i ostanu, jer je poljoprivreda budućnost Srbije. Kada bi nam država dala neka nepovratna sredstva za unapređenje naše male farme, supruga i ja bismo se potpuno posvetili stočarstvu. Raspitivao sam se u našoj lokalnoj samoupravi da li će izvesna sredstva u ovoj godini biti opredeljena za podsticaje ovčarstvu, ali nisam dobio konkretan odgovor, jer program mera još nije urađen. Trenutno gajim 20 ovaca i želeo bih da proširim stado. Da bih ostvario neku solidniju zaradu u ovom poslu i obezbedio pristojnu egzistenciju za svoju porodicu neophodno je da uvećam stado na najmanje 50 ovaca, a to je trenutno za mene samo misaona imenica. Volim selo i želeo bih da ostanem ovde na rodnom ognjištu, zajedno sa majkom, suprugom i troje dece, jer je ovo zdrava životna sredina – kaže Dejan.
Rajko Petrićević, mladi stočar iz Turice, bavi se proizvodnjom sira i kajmaka. Poseduje 30 rasnih grla u štali. U muži trenutno ima deset krava. Sir i kajmak prodaje u Arilju i ima stalne kupce. Kako ističe, prošle godine je na vreme dobio subvencije koje su namenjene ovoj vrsti proizvodnje i zadovoljan je što je država ispoštovala stočare, jer je u ovim kriznim vremenima svaki dinar dragocen.
– Mnogo nam je značajna potpora države, jer se danas teško zarađuje od poljoprivrede. U boljoj situaciji su samo veliki proizvođači. Bez uvećanja obima proizvodnje nema ni značajnije zarade. Da bismo napredovali i išli u korak sa savremenim zahtevima tržišta neophodna nam je jača podrška i to prvenstveno sa republičkog nivoa, jer naša lokalna samouprava raspolaže vrlo skromnim budzetskim sredstvima. Smatram da je procedura za dobijanje državnih subvencija i dalje veoma komplikovana i da bi to trebalo pojednostaviti, jer poljoprivrednici u sezoni najvećih poljskih radova nemaju mnogo slobodnog vremena koje bi mogli da utroše na prikupljanje obimne papirologije. To i jeste osnovni razlog zbog čega mnogi od njih ne konkurišu za podsticaje države – naglašava Rajko i dodaje da je tokom prethodnih godina koristio i podsticajna sredstva namenjena stočarstvu iz agrarnog budzeta Opštine Lučani, konkretno za osemenjavanje krava, ocenjujući da je ovo bila dobra mera lokalne samouprave.
PODRŠKA LOKALNE SAMOUPRAVE
Iako raspolaže skromnim budzetskim sredstvima, Opština Lučani će i u ovoj godini značajna sredstva usmeriti za pospešivanje poljoprivredne proizvodnje.
Agrarni budzet Opštine Lučani za prošlu godinu iznosio je 11 miliona dinara, ali je zbog kašnjenja saglasnosti od resornog ministarstva došlo do pomeranja rokova za realizaciju predviđenih mera.
Kako ističe pomoćnik predsednika opštine Đorđe Tupajić, u prošlogodišnjem agrarnom budzetu Opštine Lučani 2,5 miliona dinara opredeljeno je za regresiranje veštačkog osemenjavanja krava. Za subvencionisanje osiguranja useva i životinja (30 odsto od premije osiguranja) planirano je 3,2 miliona dinara. Za nabavku ratarskih i voćarsko-vinogradarskih traktora predviđeno je ukupno četiri miliona dinara, s tim što je maksimalni iznos subvencije 120.000 dinara po traktoru. Za transfer znanja (edukaciju poljoprivrednika, posete sajmovima, izložbama i manifestacijama) izdvojeno je 300.000 dinara. Lokalna samouprava je izdvojila i milion dinara za podršku mladim nezaposlenim pčelarima. Projekat je realizovan u saradnji sa Regionalnom razvojnom agencijom i Ambasadom Švajcarske, koje su, takođe, za košnice i pčelinja društva za 11 mladih pčelara obezbedile značajna finansijska sredstva.
Program mera je zbog kašnjenja saglasnosti resornog ministarstva usvojen tek krajem prošle godine. Za subvencije je stiglo 900 zahteva, tako da se u lokalnoj samoupravi nadaju da će predviđena sredstva biti utrošena. Do 31. marta je zakonski rok da se resornom ministarstvu dostavi izveštaj o utrošku predviđenih sredstava.
Skupština opštine Lučani je usvojila na svom poslednjem prošlogodišnjem zasedanju predložene amandmane (iz oblasti agrara) na budzetsku projekciju za 2017. godinu, tako da su ovogodišnje subvencije za poljoprivredu uvećane sa deset na 21 milion dinara.
Prema rečima pomoćnika predsednika Opštine, nacrt programa ovogodišnjih mera podrške još uvek nije uraćen, ali će svi relevantni činioci u ovom procesu vrlo brzo izneti svoje predloge za njegovu izradu. Mere koje su pokazale dobre efekte svakako će biti ukalkulisane u novi program, ali se očekuje i uvođenje novih, sve u cilju ostvarenja boljih rezultata u poljoprivrednoj proizvodnji.
