Др Александар Пајовић, директор Дома здравља и др Аксентије Тошић, директор Завода за јавно здравље на конференцији за медије, недавно одржаној на Светски дан болесника, одговарали су на питања новинара, која су се, пре свега, односила на међуљудске односе у колективима здравстевних установа.
На питање новинара, зашто су директори појединих здравствених установа у в. д. стању, директор Дома здравља и директор Завода за јавно здравље образложили су своје тренутне позиције.
– Ја нисам у в. д. стању, тачно је да имам преко 65 година, али послодавац, односно Министарство здравља нас поставља и разрешава. То није случај само у Чачку, него и у другим местима због недостатка кадра, таква је ситуација са директорима широм Србије – казао је др Пајовић.
– Установа у којој ја радим има специфичан начин финансирања који подразумева да неко ко је на месту директора мора да има одређене вештине и способности за медицину, али и способност доброг менаџерства. Финансирање наше установе доста се базира на финансирању са тржишта, јер долазите у конкуренцију са приватницима и зато су сви директори у заводима за јавно здравље на првом месту менаџери, а на другом месту лекари или неке друге специјалности. Од првог дана доласка на то место ми смо у оставци, јер стално тражимо бољег, способнијег, оног ко ће моћи на финансијском тржишту да направи бољи резултат него његов претходник. Ја и сада тражим некога ко ће се боље снаћи на тржишту од мене, јер је увек у интересу да нам дође неко ко је бољи у том економском делу – рекао је др Тошић.
О томе да су нарушени међуљудски односи у Дому зравља, др Пајовић је рекао:
– Најчешће запослени не воле директора, сада не воле мене, сутра неће волети неког другог када дође. Неки дисциплински поступци вођени су само за оне који нису испуњавали своје услове рада. Доктори и сестре само распоредом рада премештени су из једне амбуланте у другу и гледајући како се на то реагује, моја је грешка што то нисмо радили чешће. Да неко из једне службе пређе у другу и самим тим прође кроз све.
Директор Дома здрвља разјаснио је и то да доктор Мојсиловић не обавља послове оралног хирурга, већ је на специјализацији.
– Доктор Мојсиловић је на специјализацији и не обавља послове оралног хирурга, него ради послове лекара опште стоматологије, долази четвртком на пар сати. Докторка која је радила код нас, радила је две године и истекао јој је уговор, радила је за време Корона вируса. Ја сам се тим поводом обраћао Министарству здравља и РФЗО-у, имали смо накнадне спискове, Болница је примила близу 200, а ми 17 људи, јер критеријуми по питању пријема на основу рада у Корони су били врло непрецизни и ми смо на крају један део примили и послали додатни списак ресорном министарству. За кога смо добили одговор, он је примљен. Горњи Милановац има оралног хирурга на специјализацији, Чачак исто, кадровски план не дозвољава да се прими још једно. Кадровски план каже да један орални хирург иде на 150.000 становника, значи покрива читав наш Моравички округ. Сигурно је да треба више, али нама нормативе даје Институт за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут” и то је тако. Докторка је тужила Дом здравља, чим нам они дозволе ми ћемо је запослити. Када је актом Министарства здравља неко проглашен вишком у служби, а онда су те људе судови вратили, све трошкове сносио је наш Дом здравља, као и остали домови здравља, све то плаћамо из сопствених средстава – закључио је др Пајовић.
Виолета Јовичић
