-Mi smo siromašna zemlja. Mi smo na tržištu, a vakcine se kupuju. Ako počne ovo umanjenje, pitanje je koliko će koštati vakcina na tržištu. Jer, tu kao i sa respuratorima ide „otimanje“. Mi sad imamo šta imamo, što je sasvim dovoljno da se vakcinišemo sa onim što imao. U početku će biti „Majstore, biraj šta hođeš, a posle imamo samo ovo“… I nemojte to da vas čudi. Mi smo sirotinja, nemamo svoju proizvodnju. Da Torlak proizvodi vakcine, niko te ne bi pitao koju ćeš, nego bi ti dao Torlakovu, pa radi.. Taj komfor koji nam je dat da biramo je više psihološki. Imaćemo mi mogućnosti da biramo, to je tačno. Ali je više psihološki, da narod shvati da se zajednica trudi da nabavi sve vrste, pa da se bira.. Ko kome više veruje, pošto je to, na kraju krajeva, i stvar poverenja. Ali, to neće doveka trajati – kaže dr Mihailo Luković.
Do sada smo vakcinisali decu, a sada se vakcinuišu stari ljudi, koji uz to imaju mnogo priodruženih bolesti, pa može da se dogodi da imaju komplikacije, objašnjava doktor Luković.
-I onda je u stavri pitanje da biraš po tome kome više veruješ. To možemo dok bude bilo ovako. Ta naša nabavka vakcina ide po principu „daj mi, treba mi, daj mi šta imaš“.. Sve su one korektne.. „Daj mi šta mi daš i daću ti ono što imam“, e tako će biti kasnije – zaključuje dr Luković.
I. M.
