Da li je aktuelna nezabeležena kriza, izazvana poremećajem na strani ponude usled korona virusa gora od one koju smo već videli tokom svetske finansijske krize 2009. godine, i kada možemo očekivati oporavak svetske, pa samim tim i srpske privrede, razgovarali smo sa ekonomistom i profesorom na Ekonomskom fakultetu u Beogradu dr Đorđem Đukićem. Naš sugrađanin napominje da se država pokazala spremnom da blagovremneno pomogne, naročito mikro, malim i srednjim preduzećima, uvodeći mere koje su preduzele neke zemlje, ali i naglašava da će osnov za privredni rast u Srbiji biti dešavanja sa nemačkom privredom, kao glavnim spoljnotrgovinskim partnerom i najmoćnijom ekonomijom u privredi Evropske unije. Profesor Đukić je istakao da, nakon poslednjih podataka, postoji nota optimizma za 2021. godinu.
NA SRBIJU UTIČU DEŠAVANJA NEMAČKE PRIVREDE
Prema podacima Instituta za istraživanje privrede Univerziteta u Minhenu, privredni pad Nemačke u ovoj godini biće 5,8 odsto, što je manje od prethodne procene, očekivanog minusa od 6,7 odsto. Da li je moguće da se nova prognoza ostvari i kako će to uticati na Srbiju?
– Osnov za privredni rast u Srbiji biće dešavanja sa nemačkom privredom, kao glavnim spoljnotrgovinskim partnerom i kao najmoćnijom ekonomijom u privredi Evropske unije. Istakao bih da postoji nota optimizma, nakon poslednjih podataka, koji su objavljeni. U drugom kvartalu ove godine pad privredne aktivnosti u Nemačkoj bio je 9,7 odsto, što je istorijski, najveći pad zabeležen u poslednjih 50 godina. Uz očekivanje da će se nastaviti ta tendencija u sledećim kvartalima, imamo jedan pozitivan signal, a to je da će, uprkos prvobitnim crnim prognozama, pad nemačke ekonomije biti manji. Po poslednjim procenama u Nemačkoj za celu ovu godinu pad privredne aktivnosti neće iznositi više od 5,8 odsto (a ne 6,7 procenata, kako se prvobitno očekivalo), što je svakako pozitivan signal za sve one koji su u vezi sa nemačkim kompanijama.
NEMAČKA BEZ INFLACIJE I SA PADOM CENA
Takođe, važan je i nacrt nemačkog buxeta za 2021. godinu, koji je nedavno usvojen.
– Veoma je bitan nacrt nemačkog buxeta, pre svega javni rashodi, ne samo za kompanije u Nemačkoj, nego za sve koji su u vezi sa njima, poput onih koji posluju u Srbiji. Nemci će izdašno trošiti iz javnih izvora za rešavanje problema koji su izazvani korona virusom. Nastaviće sa velikom javnom potrošnjom i u 2021. godini, a to je jako bitno, jer je znak da će oporavak nemačke privrede biti mnogo brži. Za celu buxetsku godinu, koja je završena sa septembrom, javna potrošnja u Nemačkoj je bila 508,5 milijardi evra, a planirano je za buxetsku 2021. godinu 413,4 milijarde evra. To znači da će se javna potrošnja malo smanjiti u 2021, ali će i dalje biti veoma visoka. Nemci mnogo ulažu kroz mere koje će održati preduzeća i osposobiti ih za period oporavka, ne samo njihove, već i svetske privrede. Dakle, to izdašno trošenje nemačke Vlade je jako dobro za sve zemlje, uključujući i Srbiju. Inače, Nemačka, kao najmoćnija privreda, imaće javni dug 75-76 odsto bruto drštvenog proizvoda, što je drastičo više, nego u godini pre pandemije korona virusa – ispod 60 procenata. Najveći javni dug u vreme svetske finansijske krize 2009. godine bio je preko 80 odsto bruto društvenog proizvoda. Nemci su bili vrlo uzdržani, tj. malo su trošili i pre pandemije korona virusa, a tokom pandemije, kojoj se ne nazire kraj, još više štede, upravo zbog velike neizvesnosti. Činjenica je da Nemačka, prema poslednjim podacima, nema inflaciju, već pad cena. To samo govori koliko su domaćinstva u pogledu potrošnje uzdržana.
NOTA OPTIMIZMA, UZ DOZU OPREZNOSTI
Da li možemo reći da Srbija deli sudbinu Nemačke?
– U privredi evrozone vrlo teško će se postići ciljana inflacija, koja je nešto ispod dva procenta. Signali iz nemačke privrede, koji su najbitniji za Srbiju, ulivaju dozu optimizma za 2021. godinu. Posle usvojenog nacrta buxeta, koji nam govori koliko će oni trošiti u 2021. godini, sve nemačke kompanije biće podstaknute domaćom potrošnjom. To znači da će svima u lancu snabdevanja, kako Nemačke, tako i Srbije, rasti poruxbine, a posebno u kompanijama koje budu angažovane u realizaciji infrastrukturnih projekata. I pre pandemije korona virusa Nemačka je planirala da modernizuje putne mreže i neke javne objekte.
Kada bi mogli da očekujemo normalan lanac snabdevanja i isporuka? Da li će Srbija već naredne godine osetiti blag oporavak od aktuelne krize?
– Ukoliko sadašnje geopolitičke tenzije ne budu zaoštrene, apsolutno se može očekivati da će se nemačka privreda, verovatno, do kraja 2021. ili početka 2022. godine oporaviti i vratiti na nivo pre izbijanja pandemije kovid-19. Međutim, treba zadržati notu opreznosti, jer svaki rastući geopolitički poremećaj, poput trgovinskog rata između Kine i SAD, ratnog žarišta Azerbejxan – Jermenija, može prouzrokovati dopunske faktore, poput naglog skoka cena energenata, koji će usporiti oporavak. Pozitivna promena je da se kineska privreda mnogo brže oporavlja, nego što se očekivalo i da Kina, već poslednja dva kvartala (zaključno sa septembrom) kontinuirano beleži rast realnog bruto društvenog proizvoda. Očekuje se njegov rast za celu 2020. od 1,7 odsto, a u 2021. od preko sedam procenta, i to ne na osnovu rastućeg izvoza, već ekspanzije domaće potrošnje. Dakle, Kina će povući brži oporavak svetske privrede. To savršeno odgovara privredi Evrope i, samim tim, privredi Srbije.
Da li treba da budemo zabrinuti kada je reč o penzionim fondovima?
– Nad penzionim fondovima su se davno nadvili sivi oblaci, ne samo u Srbiji, nego uopšte u svetu. Dugo već živimo u vremenu, u kome se građani koji su štediše kažnjavaju zbog politike nultih i negativnih kamatnih stopa, u uslovima masovnog štampanja novca, pre svega u SAD, pa u Evropi. Takođe, u budućnosti će imati problem penzioni fondovi, koji ulažu svoja sredstva u državne hartije od vrednosti, jer one sada donose izuzetno mali prinos, od 0,5, ili 0,7-0,8 odsto godišnje. Postavlja se pitanje: Kako će za sedam, ili osam godina ti fondovi plaćati tadašnjim penzionerima ono što je njihovo pravo po osnovu penzionog osiguranja? U bliskoj budućnosti će to biti ozbiljan problem i ekonomisti su dužni da na to ukažu. Svi misle kratkoročno, misle kako preživeti pet, ili šest meseci, kako da prođe ova godina. Međutim, treba razmišljati dugoročno. Nažalost, nesposobnost penzionih fondova da uredno isplaćuju penzije će biti gorući problem, ne samo u Evropi, nego uopšte u svetu.
POSLE KORONA VIRUSA, PREKOMPOZICIJA TRAŽNJE ZA RADNOM SNAGOM
Ekonomske mere za očuvanje radnih mesta i proizvodnih kapaciteta, odnosno, pomoć privredi da se izbori sa negativnim posledicama korona virusa, za sada su dale rezultate. Međutim, mnogi privrednici se boje bankrota kada isteknu mere pomoći.
– To treba posmatrati u dva konteksta. Vreme u kome živimo je vreme enormnog štampanja novca, s one strane Atlantskog okeana i u Evropi. Prvo je trebalo rešiti posledice svetske finansijske krize 2009, a sada probleme naglog zaustavljanja i pada privredne aktivnosti zbog katastrofe, odnosno, pandemije kovida-19. Važno je da dođe do brzog oporavka privredne aktivnosti i rasta bruto društvenog proizvoda, koji treba da bude mnogo veći, nego što su kamate koje plaćaju države, koje su se zaduživale u ovim, izuzetno povoljnim uslovima. Drugo, sve mere koje je preduzela Vlada radi podsticanja preduzetništva, bile su u stvari otvaranje kanala da bi preduzetnici maksimalno ispunili svoje kreativnosti, pre svega, kroz inovacije. Na sceni su i ranije bile, a naročito su sada tokom kovida-19, u prvom planu informatičke tehnologije, sve ono što je u vezi sa softverskom industrijom. Posle kovida-19 nastupiće prekompozicija tražnje za radnom snagom pojedinih sektora. Mnogi poslovi će nestati. Mnogi će izgubiti posao, verovatno trajno, ali zato će se otvarati vrata za sve uključene u još veći stepen digitalizacije.
Nela Radičević
Fotografija iz privatne arhive Đorđa Đukića
