Чачак већ годинама нема дечјег психијатра, због чега су многи приморани да своју децу са развојним поремећајима воде у друге центре на ове специјалистичке прегледе. Бројне су дилеме родитеља, посебно када је реч о лековима – када почети са давањем, колико дуго их примењивати, које негативне ефекте могу да изазову, колико, пре свега, могу да побољшају стање њихове деце… Зато је и предавање „Примена терапије код неуроразвојних поремећаја“, које је у Центру „Зрачак“ недавно одржао др Дејан Стевановић, дечји психијатар у Клиници за неурологију и психијатрију за децу и омладину у Београду, изазвало велико интересовање. Осим родитеља, на предавање су били позвани запослени у чачанском Дому здравља, васпитачи у вртићима, просветни радници…
– Драго ми је да су ме из „Зрачка“ позвали и што могу додати неки зрак светла о овој веома важној теми. Када говоримо о примени терапије, кључно је да данас размишљамо о пружању помоћи на један трансдисциплинарни, мултимодални приступ, а који се заснива на сталној сарадњи психијатара, неуролога, психолога, педагога, логопеда, дефектолога и других стручних сарадника, затим, запослених у вртићима и школама, као и родитеља, као обавезних савезника у ланцу лечења. Помоћ коју пружамо остварује се кроз разне технике, а лекови су једна од њих и имају значајно место у лечењу ове деце, иако често буду и „прескочени“. Ипак, последњих пет година направљен је један заокрет ка томе да се лекови, као терапијска опција за неуроразвојне поремећаје, све више и више прихватају и у Србији, као додатна помоћ овој групи – рекао је пре самог предавања др Стевановић у краткој изјави за „Чачански глас“.
Оно што је веома важно, лекови се не дају да би се лечили неуроразвојни поремећаји, односно не лечи се узрок, већ је циљ да се лековима контролишу главни или придружени симптоми.
На питање како родитељи прихватају нове терапије за своје децу, дечји психијатар је рекао да су то различита реаговања:
– Немају само родитељи дилеме и очекивања, већ и лекари, васпитачи, наставници. Неки имају огромна очекивања од лекова, за њих је то велико светло, често прецењују лекове. У другој групи су обазриви, који сматрају да су лекови и ефикасни и штетни. Трећу групу чине они који сматрају да су лекови опасни и веома штетни. Они често много „тапкају“ у месту са увођењем или променом лека или доза, али мислим да је и код њих дошло до велике промене у последњих неколико година. Најчешћа питања родитеља су да ли ће деци лекови нашкодити на било који начин, да ли су штетни, посебно ако их пију дуже време, да ли ће их користе до краја живота…
Када је реч о ефикасности, односно добрим резултатима ових лекова код деце са неуроразвојним поремећајима, доктор Стевановић наглашава да је то између 75 и 80 одсто.
– То је, сматрам, веома висок проценат! Моја искуства говоре да деца која раније почну да добијају одређене лекове, имају бољу контролу и редукцију симптома, боље напредују у развоју. Најбољи резултати у примени терапија се постижу код оних који имају проблема са понашањем и раздражљивошћу, са хиперактивношћу и непажњом, као код деце која имају поремећај ADHD, затим код деце са аутизмом која имају изражену иритабилност, оних која имају проблема са спавањем, анксиозноћу, депресијом, са страховима, агресијом – неки су од главних или придружених симптома на које се може утицати лековима, а које је навео др Дејан Стевановић.
Савремена дечја присихијатрија, када је реч о лековима, још је увек недовољно развијена, не само код нас, већ и у свету.
– Нема нових лекова, већ су то, углавном, они који су се појавили још пре двадесетак година, код којих се и даље испитују ефикасност и нежељени ефекти. Разлога је више. Истраживања лекова код деце адолесцената врло се мало спроводе, пре свега, због етичких разлога. Уједно, ово нису „уносна“ истраживања фармацеутских индустрија, јер ће лекове примењивати, ипак, мања популација. Такође, имамо и велики број још неиспитаних, а већ доступних лекова – рекао је доктор Стевановић, који је више пута током предавања истакао да не заступа фармацеутске компаније, већ говори искључиво као дечји психијатар.
Предавач је предочио и негативне ефекте неких лекова, детаљно је говорио и о томе колико дуго се дају и како и када се доноси одлука о промени терапије. Како је истакао гост „Зрачка“, у дечјој психијатрији важи правило да се даје најнижа, најоптималнија и најбезбеднија доза лека.
– Ризици или нежељени ефекти које лекови носе су много мањи, у односу на бенефите које имају особе са неуроразвојним поремећајима, као и њихове породице – порука је доктора Стевановића.
Родитељи су током предавања поставили доктору Стевановићу бројна питања, а једно од њих било је како могу довести дете на преглед код њега или његових колега у Клинику за неурологију и психијатрију за децу и омладину. Доктор је одговорио да је процедура сада знатно олакшана, односно, довољан је упут од педијатра, који може лако заказати термине за преглед преко ИЗИС-а (Интегрисаног здравственог информационог система). Поред тога, рекао је др Дејан Стевановић, дечјих психијатара на Клиници је седморо, а пацијенти могу доћи и без упута и без заказивања. Клиника ради 24 сата дневно. Прегледи се могу и платити.
В. Т.
ШТА СУ НЕУРОРАЗВОЈНИ ПОРЕМЕЋАЈИ?
Неуроразвојни поремећаји су група поремећаја. Манифестују се кроз потешкоће у усвајању и извршавању различитих интелектуалних, емоционалних, моторичких и социјалних функција. С обзиром да ови поремећаји настају углавном веома рано, многи су урођени, проблеми остају до краја живота. Неуроразвојни поремећаји повезани су са неким другим поремећајима, као што су анксиозност, поремећаји понашања, исхране, спавања… У зависности од узраста, пола, социо-културолошког аспекта, ови поремећаји се разликују од особе до особе, објаснио је др Дејан Стевановић.
У СРБИЈИ НЕДОВОЉНО ДЕЧЈИХ ПСИХИЈАТАРА
Дечја психијатрија није „популарна“ специјализација након завршеног Медицинског факултета, потврђује и овај млади лекар.
– Ова грана медицине је и даље у повоју. Нас је веома мало у целој Србији. Јесте захтевно, јер изискује већу посвећеност, будући да не радимо само са децом, већ и са њиховим породицама, као и широм заједницом… Да би били добри резултати лечења, морамо сви међусобно сарађивати – нагласио је др Дејан Стевановић.
Посебан део односи се на сарадњу дечијих са психијатарима „за одрасле“. Покренута је иницијатива да се формирају „транзитне“ установе, у којима би заједно радили дечји и психијатри за одрасле, како би се особе са развојним поремећајима пратиле бар док не пређу у неке друге системе. У том смислу, доктор Стевановић је позвао родитеље да преко својих удружења врше „притисак“ на здравствени систем, како би ова иницијатива уродила плодом.
