ДР АЛЕКСАНДАР ЛЕПОСАВИЋ, НОВИ ПРЕДСЕДНИК НАУЧНОГ ВОЋАРСКОГ ДРУШТВА СРБИЈЕ
НАУКА ТРЕБА ДА ПРУЖИ ОДГОВОРЕ НА НОВЕ ИЗАЗОВЕ!
Нови председник Научног воћарског друштва Србије је др Александар Лепосавић из чачанског Института за воћарство, а ту дужност је преузео од др Дејана Ђуровића, професора Пољопривредног факултета из Београда. Тако је одлучено на Скупштини Научног воћарског друштва, одржаној 18. октобра у Вршцу. Управо то и јесте разлог што смо одлучили да са врсним чачанским стручњаком разговарамо о његовом новом задужењу, али и ситуацији у којој се налази наша воћарска производња, као и перспективама ове важне гране пољопривреде. Иначе, Научно воћарско друштво Србије окупља научне и стручне раднике из Републике Србије, али има и велики број чланова из земаља бивше Југославије.
У јеку турбулентних дешавања у свету, изгубљена су и нека наша традиционилна тржишта за пласман појединих воћних врста. Поред тога, и климатске промене нашим воћарима не иду на руку, што пред њих, али и пред науку и струку ставља нове изазове. Како бисте оценили садашњу ситуацију у нашем воћарству?
– Последњих година наши воћари имају велике проблеме, како у организацији производње, тако и у пласману производа. Многи од њих су ранијих година радили на увоћењу новог сортимента, као и унапређењу технике гајења воћних врста. Међутим, све то пада у воду сада, када се суоче са чињеницом да те своје врхунске производе немају коме да продају или то морају да учине по неким веома ниским ценама, што је за њих прилично дестимулативно. Последице тога су све веће незадовољство воћара и смањена улагања у производњу. У свему томе јако велику улогу имају и климатске промене, тако да произвођачи све теже обезбеђују системе за наводњавање који су им преко потребни. Поред свега наведеног, код нас је веома изражен и дефицит радне снаге, што, такође, угрожава воћарску производњу.
Бити на челу Научног воћарског друштва Србије, посебно у периоду све израженијих климатских промена и поремећаја на светском тржишту, сигурно није лак задатак. Какав је Ваш утисак о томе?
– За мене је ово велика част и одговорност, пре свега, због саме чињенице да воћарство учествује са око 11 процената у укупном извозу производа Републике Србије. У ранијем периоду је Научно воћарско друштво имало чисто научну функију, али сада, због свега што се дешава у свету, а снажно погађа област пољопривреде, његова улога је првенствено да у оваквим условима пружи одговарајуће смернице нашим воћарима на који начин да одрже и унапреде своју производњу, што представља изузетно велику одговорност, јер поједине воћне врсте код нас имају стратешки значај, а ту првенствено мислим на малину, шљиву и јабуку.
За коју се воћну врсту сада у овим условима може рећи да је најпрофитабилнија?
– За било коју воћну врсту у овом моменту не може да се каже да је посебно профитабилна. Ове године су произвођачи вишње прошли релативно боље од других, мада је због ниских откупних цена ранијих година смањена производња ове воћне врсте. Са малином смо поприлично дуго у стагнацији, а произвоћачи јабуке су нам прилично лоше позиционирани, јер смо изгубили наше традиционално, руско тржиште, а алтернативна још увек нису пронађена. Она се појављују, али на тим тржиштима се траже сорте јабуке које су код нас јако слабо заступљене. Отежан је пласман јабуке у овом моменту и произвођачи чекају нека боља времена и надају се да ће она и доћи. Иста је ситуација и у земљама у окружењу, а све то је резултат поремећених односа на тржишту. То највише погађа малину, јер су наши традиционални купци заменили ово воће неким другим, а главни разлог је то што су поједини извозници, у жељи да смање цену овог воћа, пласирали приче о недостигнутим стандардима и лошој хигијени у малињацима, док су друге земље заузимале добар део позиција које смо ми некада имали. Боровница је ранијих година била прилично интересантна произвођачима због пласмана, али су се у последње две, три године појавили проблеми.
Шта треба учинити да би се поправило стање у нашем воћарству?
– У околностима када нису знали где да уновче боровницу, наши произвођачи су се оријентисали на домаће тржиште, где постижу бољу цену него у извозу, а почели су да се баве и њеном прерадом, што је препорука и за неке друге воћне врсте, јер се тако примарном производу даје и додатна вредност, па је због тога и зарада већа. Добар пример за произвођаче је и шљива, која се у највећој мери прерађује у ракију. Институт за воћарство и Смотра најбољих српских шљивовица су доста утицали да се промени приступ производњи нашег традиционалног алкохолног пића. Порастао је број добрих произвођача ракије и не чуди податак да је боца од 0,7 л победничке ракије са такмичења за најбољу српску шљивовицу на аукцији остварила, за многе незамисливу цену од 15.000 евра. У последње време се више мења и сортимент шљиве, произвођачи се све чешће враћају старим аутохтоним сортама шљиве, пре свега, „црвеној ранки“ и неким другим сортама од којих се производе ракије врхунског квалитета. У свему томе је важно да произвођачи одрже достигнити квалитет својих шљивових преченица, јер он им обезбеђује бољу прођу на тржишту. Када је о малини реч, рачунамо да долазе бољи дани, а исто се то може рећи и за купину, али би произвођачи требало да поведу много више рачуна о квалитету садног материјала и самој технологији производње, јер смо, нажалост, због осцилација у откупној цени, на том плану стагнирали.
Као председник Научног воћарског друштва Србије, др Лепосавић истиче да ће се у наредном периоду залагати за омасовљење организације, пре свега, младим члановима, као и за већу заступљеност науке и струке у креирању праваца развоја и технологије гајења воћа у Србији, јер су их у претходном периоду у приличној мери потиснули трговци и продавци пестицида, што није смело да се дозволи.
В. С.
Од оснивања 1966. године, седиште Југословенског научног воћарског друштва се налазило у Институту за воћарство у Чачку. Поред својих редовних активности, Друштво је1967. године покренуло издавање научно-стручног часописа под називом „Југословенско воћарство“. Након распада Југославије, променило је назив у Научно воћарско друштво Србије и Црне Горе, а касније у Научно воћарско друштво Србије. Од 2005. године, одлуком Скупштине Научног воћарског друштва часопис је променио назив у „Воћарство“.
