ПРЕПОРУКА МАЛИНАРИМА: „ОПРЕЗНО ПРИ ПЛАНИРАЊУ ПРОИЗВОДЊЕ!“
Америчко Министарство пољопривреде је недавно објавило свој месечни извештај са информацијама о расположивим залихама смрзнутог воћа које су се на стању налазиле 30. септембра ове године. У овом извештају се наводи да је дошло до пада укупних залиха смрзнутог воћа у америчким хладњачама за шест одсто у поређењу са августом, али да су те количине мање за један одсто у односу на септембар 2020. године.
Највећи пад у залихама у поређењу са септембром претходне године, забележен је код смрзнуте купине и јабуке који износи по 36 одсто, затим смрзнуте малине (15 процената) и смрзнуте боровнице (13 одсто). Из групе јагодастог воћа, суфицит од 15 одсто у посматраном периоду има смрзнута јагода. Посматрано по типу робе, једина категорија смрзнуте купине које сада има више у односу на септембар прошле године јесте концентрат овог воћа (за 22 одсто више). Најквалитетније категорије купине, устаљеног назив „роленд“ има мање за 38 процената. Слична ситауција је и код смрзнуте малине, код које концентрата има више за 17 одсто, али и за један проценат више „роленда“ у поређењу са септембром прошле године. Ово су подаци које је за „Чачански глас“ саопштио др Александар Лепосавић, један од наших најпознатијих стручњака из области воћарства, а расположиве залихе јагодастог воћа ће свакако утицати и на његову цену.
-Без обзира на дефицит, ситуација у Америци у погледу цена је сасвим другачија него у Европи и другим деловима света. Изузев код боровнице, у Америци је тренутно присутан велики пад цена јагоде и купине, али чак и код малине, која је имала велики раст тражње и цена, ситуација се полако мења. До најизраженијег пада цена дошло је почетком октобра, али су и даље присутни негативни трендови. Разлога за такво стање има више, али се најчешће наводи да је на то превасходно утицало повећање цене транспорта контингента смрзнутог воћа из Европе до Америке која тренутно достиже невероватних 23.000 долара, као и све очигледнији пад куповне моћи потрошача код њих – објашњава др Лепосавић.
ЦЕНЕ И ДАЉЕ СТИМУЛАТИВНЕ, АЛИ УОЧЉИВ ПАД КУПОВНЕ МОЋИ ПОТРОШАЧА
Како ће овакви трендови код јагодастог воћа, пре свега, код малине и купине, где су наши произвођачи ове године остварили рекордне цене, утицати на производњу и цене у следећој години, др Лепосавић истиче да у Европи тренутно недостаје велика количина, пре свега малине. Само у Француској у овом моменту недостаје око 15 хиљада тона. Због великог пада производње и дуга у количинама из претходне сезоне од око 20 хиљада тона, који су наши извозници морали да надокнаде од овогодишњег рода, у нашим хладњачама се тренутно налази веома мало неуговорених количина. Цене су и даље стимулативне, па се категорија „гриз“ на Европском тржишту продаје по цени од 5,6 до шест евра по килограму, али је присутан тренд благог смањења тражње најквалитетније категорије, односно, „роленда“.
-То су и даље изузетно добре цене, али чињеница је да се „роленд“ као најквалитетнија категорија у овом моменту слабије тражи. То је индикатор да купци полако траже алтернативе због слабије куповне моћи, па се препоручује произвођачима да треба да буду врло обазриви у планирању производње – сматра др Лепосавић и додаје да се тренутно код нас за малину категорије „оригинал“ плаћа 620 динара по килограму.
И ДАЉЕ ПРИСУТАН ДЕФИЦИТ КВАЛИТЕТНИХ САДНИЦА МАЛИНЕ
Како наводи др Лепосавић, највећу препреку за озбиљнији напредак српског малинарства представља недостатак садног материјала, како на домаћем, тако и на светском тржишту.
-Постоји велико интересовање пољопривредника за заснивање нових засада малине, а на то је утицала одлична цена овог воћа. Јагма за садним материјалом подједнако влада и код нас, али и у земљама у окружењу, али, нажалост, поново у први план избијају неки израубовани расадници који ко зна на који начин добијају сертификате, али те саднице по квалитету и здравственој исправности не одговарају заснивању профитабилне производње. То је, уствари, главни проблем већ годинама и сматрам да је сулудо подржавати и финансирати нешто чега нема и то би надлежни у држави требало да схвате – објашњава наш саговорник.
Светла тачка у оваквој ситуацији је податак да чачански Институт за воћарство ове године има око 100.000 квалитетних, здравствено исправних садница малине.
Пад цена јагодастог воћа, према виђењу др Лепосавића, могао би да буде предзнак будућих дешавања на тржишту хране као одраз све очигледнијег опадања глобалне куповне моћи потрошача. То би требало да буде опомена и нашим произвођачима и извозницима воћа да буду далеко обазривији у планирању својих активности.
-Високе цене могу довести до пада тражње. Нажалост, у нашој земљи је веома мало учињено на стварању предуслова за дугорочно стабилан приход од продаје малине и купине на светском тржишту и за то не постоји оправдање било кога од учесника у овом послу. Нажалост, добар део њих, било да се ради о појединим „самозваним“ представницима произвођача или хладњачара, годинама додатно усложњава ситуацију дезинформацијама и међусобним оптуживањем за све лошије стање у производњи. Ситуацију у овој области није поправила ни Владина „Радна група за сагледавање стања у малинарству“ која постоји више од три године, а до сада није дала адекватне одговоре на горуће проблеме у српском малинарству, иако је производња малине бизнис од кога наша земља сваке године убира солидан девизни прилив – упозорио је др Лепосавић.
В. С.
