Društvo Kultura

ДОПРИНОС ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈИ КУЛТУРЕ И РАЗВОЈУ ПУБЛИКЕ

У ЧАЧКУ ОДРЖАНА РЕГИОНАЛНА – МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА “ПРЕПОЗНАВАЊЕ”

У оквиру уметничког пројекта “Препознавање”, који се реализује кроз сарадњу музеја и галерија из СрбијеКрушевца, Чачка, Краљева и Ниша, из Црне Горе и Бугарске, у нашем граду, од 4. до 6. октобра, одржана је регионалнамеђународна конференцијаПрепознавање”. Конференција је организована као завршни део реализованих пет циклуса пројекта “Препознавање, који је започео 2004. године, а посвећен је успостављању и промовисању партнерске сарадње галерија, музеја, кустоса и уметника у заједничком деловању на препознавању локалних уметничких сцена и видљивости савремене уметничке праксе у региону. На отварању конференције учесницима је добродошлицу пожелео и Мирослав Петковић, помоћник градоначелника за област друштвене делатности.

На уметничком пројекту “Препознавање” је кроз пет циклуса остварена сарадња 13 галерија и музеја, а поред сталног тима стручњака, у реализацији је било укључено више од десет кустоса из различитих градова и установа у којима су приређиване изложбе, док је у пројекту учествовало око 70 уметника из Србије, Црне Горе, Македоније и Бугарске. Реч је о пројекту који је са резиденцијалним програмом и изложбама настојао да упозна локалне ликовне сцене и да оствари дијалог. Али, осим тога, сам пројекат отвара даље могућности за будуће сарадње у овом региону, рекла је иницијатор и координатор пројекта Биљана Грковић, историчар уметности и музејски саветник у Уметничкој галерији – Народном музеју у Крушевцу.

– Важно је да смо овај пројекат започели са мишљу и увидом у локалне ликовне сцене, у повезивање, у то да нисмо увек загледани у неке центре, а да не познајемо довољно уметнике “у комшилуку”. Касније је дошло до придруживања градова из Црне Горе и Бугарске, поред ова четири из Србије. С тим смо почели и то је био подстрек развоју локалних ликовних сцена и уметника. Пројекат је доносио нов начин рада и за кустосе, и за установе, галерије и музеје, који су укључени у реализацију. Такође, допринео је развоју публике и, истовремено, децентрализацији културе – нагласила је Грковић.

Јулка Маринковић и Биљана Грковић

Циљ конференције је био да размотри и укаже на значај повезивања и умрежавања различитих учесника, институција и појединаца, као начин ангажовања у пољу савремене уметности. Полазећи од искуства рада на овом регионалном пројекту, било је речи о важности успостављања сарадничке мреже и новим облицима рада, места у валоризовању и подстицању локалних уметничких сцена, стварања услова за развој и промоцију савремене ликовне уметности. Акценат конференције је био на новим моделима рада установа и кустоса, мобилности и повезивања, сарадничким мрежама на остваривању утврђених заједничких циљева, али и на сагледавању промена у савременој ликовној уметности, од почетка новог века, када је и сам пројекат настао.

Пројекат се развијао полако, тихо, не бомбасто као неки велики фестивали, и самим тим, можда, није био толико видљив на сцени. Али, с друге стране, својом унутрашљом структуром је и те како доприносио да се локалне сцене свих учесника градова, у региону и земљи, повежу, да уметници, кустоси, галерије и музеји створе фину мрежу која делује на више нивоа. Представити уметнике из Чачка у Видину, Софији, Подгорици, Нишу, Краљеву, Крушевцу није мала ствар, као и угостити све уметнике из свих тих градова у Чачку. То је један од највећих доприноса “Препознавања”, као река која тече и обједињује уметнике. Пројекат доприноси да наша ликовна сцена буде жива, али и видљива и у другим срединама – рекла је Јулка Маринковић, кустос пројекта и Уметничке галерије “Надежда Петровић”.

Осим кустоса, сарадника који реализују уметнички пројекат “Препознавање”, учесници конференције били су и историчари уметности, стручњаци у области савремене уметности, музеологије, менаџмента у култури и уметници.

– За нас је битно да смо се међусобно препознали, да су уметници из Црне Горе имали прилику да упознају кустосе из Србије, Буграрске и Македоније, и обрнуто. Пројекат је врло драгоцен за све нас, јер су се из њега изродиле различите врсте сарадње и веза, међуинституционалне, између кустоса и историчара уметности, између уметника… Мислим да су то нераскидиве везе, да су то мале приче које пуно утичу на све нас, да се та мала пријатељства, мале емпатије, осећај заједништва шире међу нама кроз концентричне кругове и због тога је овај пројекат добар, јер почива на ентузијазму и стварној љубави према уметности, према култури. Циљеви који су постављени на самом почетку, углавном су остварени. А у међувремену, како је то жив пројекат, као живи организам који се ризоматично шири, постављали смо сами себи неке нове, мале циљеве, које смо освајали. Верујем да још нисмо све циљеве остварили – рекла је Љиљана Караџић, историчар уметности из Црне Горе.

Конференција је реализована у сарадњи установа сарадника на пројекту “Препознавање”, а организатори су Уметничка галерија – Народни музеј Крушевац и Уметничка галерија “Надежда Петровић” у Чачку, уз подршку Министарства културе Републике Србије и Града Чачка.

Н. Р.

ДР ИРИНА СУБОТИЋ: “УЧИЊЕНО МНОГО НА ПОЗНАВАЊУ, НЕ САМО НА ПРЕПОЗНАВАЊУ”

– Велико ми је задовољство што сам дошла у Чачак да прославимо 20 година од када се широм Србије, али и региона, укључујући Македонију, Црну Гору и Бугарску, одвија овај пројекат, који је био велики стимуланс у тренутку када смо излазили из проблема деведесетих година и када су постојале огромне наде да ће се испунити модернизација, велико повезивање, да ће се умрежавање десити и онда када се о њему није говорило, као што се данас говори. Данас је то апсолутно феномен нашег живота, хтели ми то или не. Тада је то била велика жеља, пре свега, кустоса и галеријских стручњака, критичара, историчара уметности и уметника да се повежу, да се ван центра, као нека врста деметрополизације, види шта се дешава у њиховим атељеима, на који начин они могу да сарађују. Мислим да је током ових 20 година учињено много на познавању, не само на препознавању, стимулисању рада и музејских установа и освежавању галерија. То је велики пројекат, који се ретко када тако дуго одржавао и имао тако велики рефлекс баш на унутрашњој култури – нагласила је др Ирина Суботић, проф. емеритус.

На питање новинара какав је тренутно статус, где је место савременој култури данас у Србији, Ирина Суботић каже да “када имамо страшне проблеме који нас окружују, онда култура пада негде иза леђа”:

– Знам да је Чачак у овом часу центар наше земље, Престоница културе. Прва ствар је што  се о Престоници културе не зна довољно, нажалост, за шта су криви, не само медији, него цела културна политика. С друге стране, када имамо све те страшне проблеме који нас окружују, када смо имали убиства у школама, када имамо проблеме са Косовом, када имамо видиковац пред очима, онда култура пада негде иза леђа. А не сме, јер људи са културом живе боље, паметније, имају шире видике, људи добијају. Не да се баца на неко “смеће” и да се за културу не даје довољно, да се култура не сматра да је водећи агенс развоја, напредовања. Али, права култура. Не културна индустрија, не оно што се лажно представља као неки феномен, фестивал, па неко коло, па нека певачица, него говоримо о озбиљним културним установама, каквих у Чачку има много.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.