На позив Уније синдиката просветних радника, у пет минута до 12 часова на Градском тргу су се окупили чачански основци, средњошколци, њихови родитељи, учитељи и професори. Паљењем свећа и пуштањем балона, одали су почаст настрадалим ученицима Основне школе „Владислав Рибникар“ у Београду. Додатну забринутост и бојазан изазвао је и синоћни масакр у Младеновцу
– Просвета је занемела и настаје мук када се тако нешто догоди. То је и мото нашег данашњег окупљања. После Младеновца, нико не зна до када ће ови ужаси да трају. Требало је да делујемо превентивно да се овако нешто не би догодило. Зато, сада морамо показати деци праве вредности, не да траже узоре у ријалити програмима и другим непримерним садржајима – порука је Весне Топаловић, чланице Главног одбора Уније синдиката просветних радника.
Биле су јасне и поруке најмлађих – разговори решавају проблеме, не насиље.
– Не могу да верујем да је неко схватио озбиљно задиркивања. Тужан сам због овога што се десило у школи у Београду. Не смемо да се обазиремо на задиркивања, већ да се лепо дружимо – каже Милан, ученик петог разреда Основне школе „Др Драгиша Мишовић“.
– Није срамота да одемо код психолога или психијатра, ако не можемо да решимо неки проблем. Све може да се реши причом. Овако нешто се први пут дешава у Србији, не бих волео да се понови, али бојим се да је ово лош почетак за све нас… – уверен је Вељко, матурант Економске школе.
Окупљање на Тргу није штрајк, напомињу просветари. Време је и да се свако до нас осврне и преиспита.
– Психолози поручују да би и у оваквим катастрофама требало да наставимо свакодневну рутину. Једна од њих је и одлазак у школу. Уз дужно поштовање стручног мишљења, ово што се десило све нас је избезумило и морамо да застанемо, осврнемо се за собом и размислимо колико смо сви одговорни. И вест из Младеновца… Све је повезано и налазимо се у безнађу – сматра наставник Стефан Аврамовић.
