УТИСЦИ СА ПРОШЛОНЕДЕЉНЕ БЕРЗЕ ГРАМОФОНСКИХ ПЛОЧА У „СРПСКОМ ПАБУ“
Грамофонске плоче, мислило се, отишле су у прошлост. Пасионирани љубитељи јединственог звука винила надали су се, ипак, да ће, осим као музејске експонате, моћи да их виде, па и купе у некој старинарници или на бувљој пијаци. Ако и ове „институције“ преживе дигитално доба. Али, већ неколико година причу да је плочама „одзвонило“ демантују и веома посећене берзе плоча широм света, па и код нас. Додатно охрабрује то што је на њима све више младих, који и на овај начин граде свој укус, другачији од оног који им намећу савремена кретања и хиперпродукција. То је потврдила и берза грамофонских плоча 27. октобра у чачанском „Српском пабу“, на истом месту на коме су биле и претходне три берзе. Сунчаној јесењој недељи, више налик пролећној (како и Џони Штулић рече „Прољеће је 13. у децембру, или било ког другог…“) посебан сјај дао је и овај догађај. Понуда је била до сада највећа и веома интересантна, потврђују колекционари.
Према речима Ненада Златановића, организатора и покретача идеје, стигли су излагачи из целе Србије. Заинтересованих је било и више него што простор „Српског паба“ може да прими. Како се могло приметити, није било много посетилаца, али готово сви они који су дошли, добро су знали разлог. И како то неко од присутних примети, Чачани знају шта је добра музика и на оваква места долазе да купе, а не да разгледају као на изложби, као што је то случај у многим градовима.
– Овог пута излагачи су само из Србије, од Новог Сада до Јагодине. Сви воле да дођу, јер знају да се у Чачку музика воли и слуша… Задовољни смо и ми и они, што нам даје смерницу да овакве догађаје чешће организујемо. На ове скупове највише долазе млади људи. На ову берзу нам је дошао и чувени мајстор Тома из Крушевца, који поправља и комплетно реновира старе квалитетне грамофоне – каже Златановић и открива да у Чачку има десетак колекционара који имају и по десетак хиљада плоча.
Такође, како истиче, посебну драж даје то што берза грамофонских плоча није само купопродаја, јер многи колекционари и излагачи дођу много пре званичног отварања, како би међусобно разменили плоче и разговарали о новинама на овом све разноврснијем тржишту.
На чачанској берзи био је и Борко Бојовић из Београда, који је своју радњу са грамофонским плочама, каже, отворио када су сви други затворили, а то је било пре скоро три деценије.
– Ово је „спорт“ веома скуп и није за свакога, јер треба куповати квалитетну опрему, а не било шта. Ово колекционарство јесте необично и захтева озбиљне паре. Од короне плоче су поскупеле дупло… Саветујем свакоме да је боље да купе једну плочу недељно или месечно, да је слушају и уживају, а не да купују много, а онда да то остане само део колекције. Имам оца и сина који већ двадесет година долазе у моју радњу. Син је сада већ одрастао човек и без обзира колико су богати, купују управо тако, плочу по плочу. Тако и једино има смисла – савет је Борка Бојовића.
Марка Петровића, двадесетдеветогодишњег физиотерапеута, срели смо док се распитивао за албуме неких реге састава. Није нашао то што је тражио, али купио је три албума са неким омиљеним песмама. Од када је друг пре петнаестак година њему и брату Милошу (басисти чачанског састава „Збрда здола“) пустио неколико реге песама, постали су заљубљеници ове музике. А у овај „чудесан“ свет, како га он назива, закорачио је због једне песме београдског реге бенда „FC Apatride UTD“, о чијој музици и темама којима се бави у песмама, говори са искреним дивљењем.
– Та група нас је увела у свет великог Боба Марлија… Желео сам да себе пронађем у нечему што није мејнстрим, да не идем стазом којом иде већина, односно, нисам хтео да слушам музику која ми се не допада. Почели смо да купујемо плоче, а тек касније од другара добили на поклон први грамофон, један стари „Искрин“… Он и сада ради, али смо убрзо купили још два новија. Има разлике између плоче и музике са телефона, компјутера. Кад вам је плоча у рукама, то је нека друга прича, а и сам звук је „природнији“, поготово када имате добру опрему – прича у даху Марко, чија колекција сада броји више од четиристо плоча реге и рок музике. Наравно, не пропушта да каже да му је од домаћих омиљени „Смак“, а од страних „Дајер стрејтс“ („Dire Straits“).
Док је студирао у Крагујевцу, радо је ишао на сличне догађаје. Обрадовао се када је чуо да се берзе организују и у Чачку. Открива да је неке албуме налазио и на пијацама и у антикварницама. На питање да ли је ово колекционарство постало помало и помодарство и не баш јефтин хоби, Марко даје потврдан одговор (у просеку албуми на берзама иду од тридесетак евра, а нека оригинална издања достигну и више стотина евра… Цена плоча зависи од много тога, од квалитета до раритета). Ипак, каже он, труди се да не оде у крајност. Својим вршњацима, па и оним млађим, поручује да треба отворити себе за нешто другачије, пустити музику да ти прође, не само кроз уши, већ и кроз срце. А музика, у његовом случају, одвела га је даље према уметности – књижевности, сликарству, филму…
Весна Тртовић
