Društvo Selo

ДОДАЦИ СИЛАЖИ

САВЕТ ИЗ ПОЉОПРИВРЕДНЕ САВЕТОДАВНЕ И СТРУЧНЕ СЛУЖБЕ ЧАЧАК

У важније групе додатака спадају бактеријскоензимски инокуланти, хранива богата угљеним хидратима, непротеинска азотна једињења, средства за вештачко закишељавање, апсорбенти токсина, минерали и други значајни додаци. Ради постизања што бољег квалитета силаже и силирања хранива која се тешко силирају, у новије време у масовној употреби налазе се и силажни инокуланти. При припреми силаже могу се додавати непротеинска азотна једињења, али се мора обратити пажња код употребе оваких хранива у исхрани преживара, каже за наш лист саветодавац за сточарство Мирослав Јаћимовић.

– Ради побољшања ферментације, бољег чувања и повећања квалитета силаже, смањења губитака хранљивих материја, побољшања укуса, мириса и других својстава силаже, често се у те сврхе користе разни додаци. У важније групе додатака спадају бактеријско-ензимски инокуланти, хранива богата угљеним хидратима, непротеинска азотна једињења, средства за вештачко закишељавање, апсорбенти токсина, минерали и други значајни додаци. За хранива која се тешко силирају могу се додавати угљенохидратна хранива која се одликују већом количином растворљивих шећера. Најчешће се користе ситно млевена прекрупа зрна кукуруза, суви и сирови репини резанци, меласа и друго. Кукурузна прекрупа и суви резанци шећерне репе додају се при силирању трава у количини 3-5%, а легуминоза 5-7%. Разбацују се по површини силоса континуирано током пристизања масе. Разбацивање се може обавити ручно или растурачем за минерално ђубриво – каже саветодавац за сточарство Мирослав Јаћимовић, из Пољопривредне саветодавне и стручне службе Чачак.

Наш саговорник напомиње да се ради постизања што бољег квалитета силаже и силирања хранива која се тешко силирају, у новије време у масовној употреби налазе и силажни инокуланти.   

– Они садрже оптималну комбинацију различитих врста бактерија млечно-киселинског врења и неколико ензима. Применом ових препарата постиче се скраћење аеробне фазе ферментације, односно, смањење раста плесни и убрзано спуштање PH вредности у силажи, као последица интензивније редукције млечне киселине. Тиме се смањују губици у сувој материји и протеинском азоту који, иначе, настаје активношћу ензима биљке и аеробних микроорганизама. Обично је за једну тону кукурузне силаже потребно пет грама инокуланата, који се раствара у води и на силирану масу се може код мањих газдинстава нанети леђном прскалицом, а на већим тракторском прскалицом – објашњава Јаћимовић.

Саветодавац подсећа да се при припреми силаже могу додавати непротеинска азотна једињења, али се мора обратити пажња код употребе оваких хранива у исхрани преживара.

– Укључивање већих количина небеланчевинастих азотних материја у оброк преживара, праћено је дефицитом неких минерала и при исхрани грла са овим оброцима мора се нарочита пажња обратити на обезбеђеност животиња са одговарајућим количинама Ca, P, S, Co, Zn – наводи Мирослав Јаћимовић.

Н. Р.

Фото: Архива М. Ј.  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.