– Нисам се надала да ћу доживети те године! Сада, када се осврнем, лепо је живети и оставити траг за собом – каже слављеница.
Те трагове које је остављала видела је Добрила Маџаревић и на прослави свог рођендана. Само окупљени унуци и праунуци, њих дванаесторо и пуна кућа. Још пуније и радосније Добрилино срце.
– Данас пуним 95. година, а како тада најчешће бива, човек застане, осврне се да сагледа свој живот, стваралачки и радни. Моја највећа жеља била је да имам диплому и да се удам. Али, догодило се другачије, прво сам се удала, па стекла диплому… – напоменула је наследницима два важна догађаја у свом животу Добрила Маџаревић.
По свој прилици, било је онако, како је требало да буде. Шта је бољи доказ од Алексе, Петра, Ане, Тодора, Софије, Јанка, Еве и Матее, Добрилиних праунука или њених унука, Предрага, Немање, Рашка и Дубравке. Сви они су они деца Добрилине и Предрагове деце Зорана и Весне. Ради лакшег памћења, слављеница је осмострука прабака, четворострука бака. Свакоме понаособ је посветила прегршт стихова, желећи да сачува сваки заједнички тренутак, можда уобичајен, али непоновљив…
Мајка, бака, прабака Добрила Маџаревић рођена је у вишечланој троговачкој породици Јовићевић у Чачку, 1928. године. Пошто се родила у септембру, уочи Јовањдана, требало је да се зове Јована. Ипак, превладала је кумова жеља и добила је име по његовој супруги Добрили.
Одрасла је у Моравској улици, завршила Гимназију, бавила се спортом. У младости се истакла и као више него добра атлетичарка. Својевремено је скочила у вис 146 центиметара, брзо трчала на кратке стазе, одлично скијала. Уписала је Грађевиснки факултет, на време положила испите из прве и друге године, а онда, очекивано или неочекивано – удала се за Предрага. Родила је Зорана, касније Весну, бринула о породици, али није занемарила жељу да стекне диплому. Уписала је Вишу Педагошку школу у Београду и завршила одсек за наставника математике и физике.
ЂУНИСИЈЕВ ГЕН
– И данас чувам сведочанство из школе мог оца Ђунисија. Није био лош ђак, али једино је имао петицу из рачуна и геометријског облика. Ја сам предавала математику, а мој праунук Алекса је математички геније. Пре неколико година је освојио златну медаљу на међународном такмичењу математичара у Москви, а сада студира два факултета, машинство и електротехнику. Све је потекло од мог оца, ја сам наставила, а тек Алекса… – пресрећна је бака Добрила.
Остала је Добрили моћ над речима и бројкама. Једном су се примили и још увек бујају. Шта прво рећи? Није Добрила предавала математику само у Чачку. Радила је у Рипњу, Барајеву, а у Братунци је била и директор Основне школе „Вук Караџић“. На њен предлог, та школа име по реформатору српског језика. Предавала је у Лучанима, у Чачку у Медицинској, онда у Јежевици и Заблаћу. Ни после пензионисања није напустила ђаке и учионицу. Често се враћала да им покаже да математика није „баук“ и да може бити „распевана“. Била је гостујући предавач у многим школама у Моравичком округу. И увек је деци говорила о Питагори. Родоначелник математике биће главни јунак Добрилине шесте књиге.
„ТАЈНИМ БРОЈЕМ ОБРОЈЕНИ“
„Онај трен / кад си главу на овај свет помолио / и од мајчиног тела се одвојио / живот ти се невидљивим / трајним бројем обројио…“ Добрилини стихови посвећени њеним најмлађим наследницима. Преплитали су се бројеви и речи и у осталим песмама. Велики део свог стваралаштва наменила је и ђацима. Написала је пет збирки песама, „Четири срца, једно било“, „Златни пресек“, „Далекооки број“, „Распевана математика“ и „Космички прозори“. У припреми је и прозно дело „Питагорин аутопортрет“.Питагора је био главни протагониста и сценско-музичког приказа „Музика сфера“, који је пре десетак година изведен у башти кафеа „Монтана“. Припремили су га гимназијалци, тадашњи чланови „Драмског студија“ и ученици Музичке школе. Помогла им је професорка Радмила Рубаковић, редитељ и сценариста „Музичке сфере“. Ауторка, Добрила Маџаревић, и тада је казивала своје стихове. Нису изостале ни награде и похвале за Добрилино поетско стваралаштво. Добијала их је за сатиричне и мисоне стихове. Све јој је ишло од руке…
Није заборавила ни колеге. Један је од покретача „Видовданских сусрета просветних радника Чачка“.
– Добрила Маџаревић се према пролазности људског живота не односи са тугом, већ са радошћу што јесмо и остајемо део Универзума, чијим се савршеним устројством диви у многим својим песмама. Вечно је заљубљена у математику, која за њу никада није била „баук“, већ наука кроз коју се открива ред и лепота космоса… – записала је новинарка Емилија Вишњић у „Чачанском гласу“ у тексту „Стваралаштва Добриле Маџаревић на сцени.“ (јун 2012.)
И тек јој је 95 година. Још мало до троцифреног рођендана, а и овај, прослављен 9. септембра, био је и те како вредан пажње. Окупила је Добрила „само“ двадесетак најближих.
– Никада нисам била самотњак. Волела сам људе, ђаке, децу, волела сам да обрадујем људе – једна је од Добрилиних препорука за дуговечност.
