Kao i mnoge druge ljudske tvorevine, i savremena tehnologija ima prednosti i mane. U serijalu „Stop nasilju iz sajber mraka“ deca, roditelji, prosvetni radnici, edukatori, prevashodno su isticali negativne uticaje interneta i kako su se borili sa njima. Zajednički zaključak je da je i za bezbednost dece u digitalnom svetu neophodna saradnja porodice, škole, nadležnih institucija. Stručnjaci napominju i da o lošim stranama savremenih tehnologija još uvek ne znamo dovoljno i da bi o tome trebalo mnogo više govoriti i stalno upozoravati, ne samo najmlađe. Uvrede, ismejavanja ili poniženja nisu ni približno najveće neprijatnosti kojima možemo javno da budemo izloženi. Mnoge opasne igre i „igrice“ postale su pretnja za život mladih i seksualnu eksploataciju. Neosporno je i da su borbi protiv svih tih negativnih uticaja i dalje najmoćnije oružje stare, dobre metode – znanje i živa reč, ne samo stručnjaka, već i onih koji sun a svojoj koži osetili loše strane internet. Razvoj informacionih tehnologija doneo je aplikacije za zaštitu profila i podataka na internetu. Njihova primena je jednostavna i može biti vrlo korisna.
– Ono što ne radite u stvarnom životu, nemojte ni na internetu. Otkrivamo li na ulici nepoznatim ljudima detalje iz privatnog života, pokazujemo li baš svima fotografije sa letovanja i porodičnih okupljanja, komentarišemo li glasno nečiji izgled ili odeću koju nosi? Naravno, to ne radimo! Zato, sva pravila lepog i ljudskog ponašanja svuda primenjujemo, pa i u virtuelnom svetu – napominu edukatori za bezbednost dece na internetu. Oni ističu i da, zbog loših uticaja, ne smemo zanermarti dobre strane savremenih tehnologija, poput olakšica za plaćanje računa, upoznavanje zanimljivih ličnosti, besplatnog razgovora sa bližnjima i prijateljima u inostranstvu, otkrivanja dalekih destinacija, deljenja znanja i umeća…
– Vrbovanje pedofila koji se lažno predstvljaju, opasnosti od trgovine ljudima, izloženost netačnim, neprimerenim i štetnim sadržajima, zloupotreba podataka, narušavanje privatnosti, izolovanost od stvarnog sveta, zavisnost od interneta ili videoigrica su loši uticaji koji poprimaju sve veće razmere. Važno je da stalno budemo prisutni u životu naše dece, posebno roditelji i da pratimo njihove aktivnosti u virtuelnom svetu – upozoravaju edukatori.
Osim porodice, škole i policije, žrtve nasilja na internetu mogu se obratiti za pomoć i putem sajtova, „Net patrola“, „Klikni bezbedno“, ili Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu. Gotovo svima nam je poznat „Tvoj internet broj“ – 19833. Za tri godine koliko postoji, u Nacionalni kontakt centar dospelo je više od 11,5 hiljada poziva. Pomoć edukatora najviše su tražili roditelji, bake i deke. Kako smo saznali, aktivisti „Net patrole“ imaju sve više posla…
– Učenici započnu raspravu na društvenim mrežama i nastave je u školi. Sve vrste vršnjačkog nasilja prenete su na internet. Apelujemo na nadležne instuitucije da povedu računa u kojim terminima se emituju rijaliti programi i ostali neprimereni sadržaji za decu i mlade. Njima su stalno dostupni govori mržnje i scene nasilja na televiziji, internetu, u javnosti. Škola ne može sama da se izbori sa svim negativnim pojavama. Neophodni su nam pomoć roditelja, nadležnih institucija i ministarstava. Ne bi trebalo da se pitamo ko je sledeći, nego da zajedno učestvujemo u borbi protiv svih vidova nasilja – napomenula je Vesna Jerotijević, rukovodilac sektora za obrazovni sistem Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije. Sindikalci su nedavno održali jednosatni štrajk, zahtevali su hitno preduzimanje mera protiv nasilja u školama i primenu zakonske regulative. Odluku prosvetara, članova Unije, inicirali su događaji u Sremskoj Mitrovici, napadi na zaposlene u školama, kao i svakodnevne vesti o vršnjačkom nasilju…
Vršnjačko nasilje ostaje neizostavna tema savremenog života i medijima i nadležnim ustanovama. Dosta bi značilo o govoriti o mnogim uzrocima nasilničkog ponašanja u stvarnom i virtuelnom svetu. Možda ne bismo smeli da zanemarimo i na izgled bezazlene pojave, poput okupiranosti i odraslih mobilnim telefonima na javnim mestima ili komunikaciju zaposlenih putem mejla, iako su pod istim krovom.
Foto: FB “Pametno & bezbedno”
