Храм Вазнесења Господњег до краја године добиће Музеј цркве, који ће се налазити у здању парохијског дома. Према речима протојереја Слободана Јаковљевића, који води пројекат формирања Музеја, чачански саборни храм има у свом власништву веома богату ризницу, која ће чинити поставку у будућем Музеју цркве.
– Већи део сталне поставке Народног музеја чине ствари из наше цркве. Неки предмети су 90-их година прошлог века дати на реверс Музеју, међу којима су два рукописна четворојеванђеља из 16. века, као и богослужбене утвари – путири, кашичице… Ипак, доста тога нам је и остало. У нашем поседу је и треће четворојеванђеље, такође из 16. века, које је конзервирано. Оно се чува у сефу и то ће бити најстарији експонат. Такође, у власништву цркве су и служабник из 1554. године, пореклом из венецијанске штампарије Вићенца Вуковића, једно руско четворојеванђеље из 19. века, дар грофице Варваре Андријевне, мноштво штампаних књига и богослужбених утвари из тог периода, од којих су неке од сребра – наводи протојереј Јаковљевић само део ризнице најстарије чачанске цркве и додаје да ће Музеј бити пријемно-изложбени салон, са сталном поставком.
Музеј цркве биће на првом спрату парохијског дома, а цео простор ће се користити и као салон за пријем делегација.
– Сви одабрани предмети су конзервирани. Конзервацију предмета од метала урадио је Милан Андрић из Музеја примењених уметности у Београду, а конзервацију тканине – старе владичанске и свештеничке одежде, као и један антимис епископа Саве (Бараћа) Дечанца радила је конзерваторка Анђелка Антонијевић, такође из Београда. Урађен је идејни пројекат Музеја цркве. Већ су уговорени радови са извођачима, који производе намештај. Салон ће бити у барокном стилу – рекао нам је протојереј Јаковљевић.
За уређење Музеја средства је издвојио Град Чачак у оквиру пројекта „Чачанска родна – Национална престонице културе“. Очекује се да Град ускоро пребаци средстава за ове намене и да Музеј цркве буде отворен до краја ове године.
В. Т.
Фото четворојеванђеља: из рада Слободана С. Јаковљевића
„Две књиге из фонда Храма Вазнесења Господњег потичу из села Штиткова, тачније манастира Благовештења, који је саграђен 1655. године ктиторством светог патријарха Гаврила I Рајића (1648–1655). Патријарх Гаврило је био родом из поменутог села. Књиге које су завршиле у Чачку, биле су још једно рукописно четворојеванђеље из XVI века и штампани октоих из XVIII века… Повез четворојеванђеља састоји се од дрвених корица пресвучених смеђом кожом, у коју су утиснути орнаменти. На предњој корици, у средини, утиснут је медаљон са мотивима Христовог распећа, окружен цветним орнаментом и са четири јеванђелиста са симболима у угловима. На полеђини корице у средини се налази стилизовани флорални орнамент… Четворојеванђеље садржи на последњем листу један запис, који је јако тешко растумачити: „Сију књигу свјатоје евангелие купи из … (даље нечитко) и приложиша у цркву светому Николи на службу онога и прости.“
(„Фонд ретких богослужбених и рукописних књига из ризнице саборне цркве Вазнесења Господњег у Чачку“, Слободан С. Јаковљевић, Епархија жичка Српске православне цркве)
ЗАСЛУГЕ ЕПИСКОПА ЈОАНИКИЈА НЕШКОВИЋА
Рукописно четворојеванђеље из 16. века, које се чува у Храму Вазнесења Господњег, према речима протојереја Слободана Јакољевића, још није научно обрађено.
– Добили смо га захваљујући епископу Јоаникију Нешковићу, који је столовао у Чачку (1854-1873) и био велики љубитељ књиге. Он је чак књиге откупљивао из европских библиотека, јер су у њиховим збиркама током 18. и 19. века завршиле многе наше вредне рукописне књиге. Његовом заслугом у Чачак су доспела сва три примерка четворојеванђеља. Оно што је остало у нашој цркви је из Благовештењског манастира из села Штитково – појаснио је протојереј Јаковљевић.
