ИЗЛОЖБА СЛИКА SYLVIE KOVJENIĆ
У Ликовном салону Дома културе, 25. новембра, прошлог петка, отворена је изложба интересантног назива “ДНЕВНИЧКЕ ЗАБЕЛЕШКЕ само то – ДА “само” то”, ауторке Sylvie Kovjenić. Факултет примењених уметности и дизајна, одсек зидно сликарство и рестаурација, завршила је у Београду, 2004. године, а потом одлази у Диселдорф, где на Уметничкој академији проводи краће време, као гостујући студент. Од 2005. године је члан УЛУПУДС-а са статусом самосталног уметника. Имала је 24 самосталне изложбе и учествовала је на више од 80 колективних изложби у земљи и иностранству. Добитница је неколико награда и похвала за свој рад.
Циклус “Дневничке забелешке” је повезан са просторима на којима је уметница боравила, а то су Београд и Диселдорф. И као што су ти простори база од које креће у различитим временским моментима, тако има и два различита уметничка приступа. Кренула је од фотографија које је правила боравећи у Немачкој и сликарских интервенција на тим фотографијама, које је радила прошле године у Београду. То су радови, на којима је на уметнички начин досликавала фотографије, акрилним бојама, колажом или фломастерима, рекла је на отварању изложбе уредница Ликовног програма Дома културе Весна Петровић и цитирала уметницу Sylviu Kovjenić: “Представљам их као неку врсту дневничких забелешки, које са одређене временске дистанце условљавају нове доживљаје унутарњих простора, који преиспитују и сучељавају се са сопственим системом вредности, притом приказују и фрагилност тих уверења. Саме фотографије на којима сам радила настале су на студијском боравку у Немачкој. Покретач је нека врста урбаног, градског, фабричког и архитектонских здања града Диселдорфа и околине, Келна и Есена, а протоком времена, 2021. године, сазрела је идеја да фотографије представим кроз сликарски приступ, сликарским материјалима, потенцирајући мотив и естетику одабраног детаља”.
Поред тога, на изложби, која ће бити отворена до 14. децембра, љубитељи ове врсте уметности, могу видети мапе и књигу, у оквиру пројекта “Кроз град Диселдорф”, у којима је Sylvia Kovjenić, док је истраживала град, бележила своја кретања из дана у дан.
– Осим виђеног и доживљеног, битно је искуство и утисак који је остао после временске дистанце. Јер, док је ишла тим градовима желела је да то на неки начин забележи, а после неког времена њен сликарски порив је натерао да интервенише на тим фотографијама. Слике које чине већи део ове изложбе су апстрактне, али изразито геометризоване, рађене уљаним и акрилним бојама на различитим текстурама. Неке су рађене у форми диптиха или полиптиха, а неке су самосталне композиције уз коришћење сребрних и златних и металик боја. Тако метализирани ефекат има одбљесак, који је уметници врло важан. Уз одређене светлосне и просторне услове при галеријском излагању ствара другачији приказ и атмосферу, јер сама та рефлексија доприноси некаквом узвишеном осећању. Светлост која исијава са ових платана, као и избор боја и наглашена текстура су у супротности са тим строгим апсрактно графичким приступом, али све у свему пред нама је једна “чиста” изложба, са јасно израженим концептом – нагласила је Весна Петровић.
Ауторка Sylvia Kovjenić каже да је књига из Диселдорфа, такође, њен уметнички пројектат, када је 164 дана обележавала њене путање, где се кретала, и превозом и пешке.
– Свака слика даје и одговоре након одређеног времена. Њих сам радила последње две године, то су углавном акрили и уља на платну, подсликавана акрилном пастом. Користила сам сребрну и златну боју, и то су најчешће геометријске апстракције. Процес сликања траје, већ дуго радим геометријску апстракцију, то су сведене форме у којима трагам за нечим што је у мени. Али, некада ти одговори нису одмах јасни, него тек након одређеног временског периода слике саме одговарају на постављена питања – каже уметница, напомињући да је занимљиво то суочавање.
Н. Р.
