ПРЕДСТАВЉЕН ЗБОРНИК ПОЕЗИЈЕ ЧЛАНОВА УДРУЖЕЊА ПИСАЦА КРАГУЈЕВЦА И ДУГОГОДИШЊИХ САРАДНИКА
У оквиру програма Градске библиотеке “Владислав Петковић Дис”, који је посвећен промоцији познатих и награђиваних песника, у петак, 22. децембра, представљен је зборник поезије чланова Удружења писаца Крагујевца и дугогодишњих сарадника, под називом “Ђурђевданско састајање”. Приређивачи ове публикације су песник Раденко Бјелановић, председник Удружења писаца Крагујевца и поета Петар Тодоровић, адвокат по професији. О зборнику, темама, мотивима, начину настајања овог дела, као и о заступљеним песницима говорио је Александар Лаковић, књижевни критичар.
Зборник песама “Ђурђевданско састајање” није само сведочанство традиционалног песничког окупљања у Шумадији, а поводом прославе градске славе Ђурђевдан, одржане у години када организатор песничког састајања и издавач овог зборника, Удружење писаца Крагујевца, слави седам деценија постојања књижевног клуба.
– Будући да ми организујемо “Међународне ђурђевданске песничке сусрете” и да је Ђурђевдан наша градска слава, желео сам да то не буде само празан ход, него да учесници песничког састајања буду забележени у некој публикацији, која ће бити једна временска хроника. У зборнику су представљени и песници из Србије, ту су имена која су заступљена у свим антологијама, а има и млађих аутора који се до сада нису афирмисали, али су на добром путу да потврде свој хабитус – рекао је за наш лист Раденко Бјелановић, председник Удружење писаца Крагујевца, песник, књижевни критичар и преводилац.
Представљајући зборник, књижевни критичар Александар Лаковић је нагласио да се у публикацији види сва разноликост поетике која постоји код нас, а чак и кад су песници слични, блиски по садржају, постоји извесна разлика која их удаљава и сваки се креће својим путем.
– Зборник “Ђурђевданско састајање” сабрао је укупно 72 песника, који су заступљени са 410 песама и 10 поема. И све то представљено је на 360 страница књиге, са више од 13.000 стихова што је, зиста, импозантно. У зборнику су представљени песници из Србије, Црне Горе, Републике Српске, Словачке, Румуније и Русије. На тај начин, зборник је својеврстан пресек српског песништва, овде и данас. Заступљене су све врсте поетика и стилова. И традиционалисти и модернисти. И истраживачи и они који су пронашли себе и свој стил. Мотивски колорит је пред нама. Потом, учествују све генерације песника. Ту су и, у међувремену упокојени, посебни и квалитетни српски песници. На основу увида у садржај зборника, утисак који се намеће јесте да чуди то колико год ти песнички гласови, иако садржајно, стилски и језички узајамно блиски, они се и те како међусобно разликују. Дакле, упркос извесној сличности или подударности, очита је њихова дисперзија и по емоцији, и по језику, и по поступку – рекао је, између осталог, Александар Лаковић.
Раденко Бјелановић је рођен 1947. године у селу Велика, у Црној Гори. Професор је руског језика и књижевности. Преводи са руског на српски језик и обрнуто. Заступљен је у више антологија и зборника и објавио је десетак књига. За поеизију је награђиван и похваљиван. Уредио је, превео и приредио неколико десетина књига разних жанрова. Поезија му је превођена на руском, белоруском, немачком, француском и енглеском језику. Бави се књижевном критиком. Био је уредник за поеизију и причу у крагујевачком недељнику “Светлост”. Радове, поеизију, критику, преводе, објављивао је у многим часописима и новинама. Организатор је “Међународних ђурђевданских песничких сусрета”, који се одржавају сваке године у оквиру “Сајма књига и графике” у Крагујевцу. Члан је Удружења књижевника Србије и Удружења књижевника Црне Горе. Живи и ради у Крагујевцу.
Петар Тодоровић је роћен 1983. године у Ивањици, где је завршио основну и средњу школу. Дипломирао је на Правном факултету у Крагујевцу. Активни је адвокат при Адвокатској комори Крагујевца и медијатор за подручје Републике Србије. До сада је објавио роман “Откуцаји дуге”, који је одлично оценила књижевна критика, као и збирку песама и поема под насловом “Небеска тамница”. Награђен је на “Петровданским песничким сусретима”. Члан је Удружења писаца Крагујевца. Живи и ради у Крагујевцу.
На биографије приређивача, Бјелановића и Тодоровића, и поетске пасаже песника упутила је и програм водила библиотекар Душица Брковић.
Н. Р.
НЕИЗБРИСИВ ТРАГ У ВРЕМЕНУ
– Сваки песник у овом зборнику је заступљен са десетак песама по властитом избору. Имајући увид у садржај овог зборника, уочљив је велики труд који је Бјелановић учинио да прикупи тако велики број прилога, повеже се са песницима и припреми једну овакву књигу, коју лично не доживљавам само као “зборник лепог имена”, већ један озбиљни и репрезентативни антологијски избор, уједно и песнички пресек онога што је створено, или стварано у минулој години. Довољно је бацити поглед на имена заступљена у овом зборнику. У њему су се нашли сви они најзначајнији наши савремени песници. Овакви подухвати су јединствени у сваком смислу, значајни за песнике, значајни за читаоце, али и за критичку мисао и нарочито за неке будуће антологичаре. И што је најважније: неизбрисив су траг у времену… Такви подвизи превазилазе тренутак у којем настају, баштине значајно место у оном будућем, и блиском и далеком времену, у којем ће нас бити, или нас неће бити, у којем ће се једном збрајати резултати твораштва ове садашње генерације песника, коју је Бјелановић наново ујединио. Овога пута је сачинио најобимнији и можда и најбољи песнички зборник који се до данас у нас појавио – навео је у уводнику зборника “Ђурђевданско састајање” књижевник Веселин Мишнић.
