ЂОРЂЕ ВУЈАНИЋ, ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ МАШИНСКО-САОБРАЋАЈНЕ ШКОЛЕ
ШКОЛСКО ГРАДИВО ЈЕ БИЛО САМО ДЕО ЊЕГОВИХ ИНТЕРЕСОВАЊА
Ђорђе Вујанић је ове године матурирао у Машинско-саобраћајној школи, коју је похађао као ученик уметничког одељења. Завршио је средњу школу на смеру Конзерватор културних добара.
С обзиром на то да је био једини вуковац у школи, каже, није био претерано изненађен када је стигла вест да је изабран за ђака генерације.
-Звање ђака генерације је свакако ласкаво, оно вас на неки начин издваја као најбољег међу осталима. Међутим, једног ученика чини много тога још, осим успеха у школи – мудро започиње своју причу наш млади саговорник, истичући да су труд и рад које је уложио кроз четири године школовања само део његових активности и интересовања у животу. – Сваки ученик треба да покаже своју пожртвованост за одељење и школу, као и способност да своје знање употреби на прави начин, како би допринео напретку заједнице. Битно је показати и зрелост, која се остварује балансом између добрих оцена и добрих намера.
Његово одељење није било велико, а подељено на три смера, функционисало је другачије од остатка школе. Разредни старешина Миодраг Даниловић, истиче Ђорђе, учинио је све да им средњошколски период буде занимљив. Пре свега, као одличан предавач, али и као још бољи пријатељ, знао је да их на најбољи начин усмери у живот који је пред њима.
-Мој средњошколски период обележен је бројним искуствима и догађајима и ни на који начин није био сведен само на школу. У школи сам стекао ванредно знање и способности, а рад са професорима наше школе био је несвакидашњи. С обзиром на то да наше одељење није имало много ученика, професори су имали времена да са сваким од нас створе посебну врсту односа, тако да су нам градиво представљали на најбољи могући начин – прича нам Ђорђе.
Учествовао је на неколико ликовних конкурса, такође, током Дана урбане културе (ДУК) је, као волонтер, са страним уметницима, осликавао мурале на фасадама више чачанских зграда.
Град Чачак је место где је, каже, живео током свог средњошколског периода, место где је проводио дане посвећен себи, учећи и радећи:
-Иако сам рођен у Сарајеву и ни на који начин не осећам припадност овом месту, морам признати да ми се околина Чачка свидела, као и људи у њој. Овде ми је било омогућено квалитетно образовање, уз богате културно-уметничке садржаје које Чачак пружа.
Ђорђе је две године био у Дому ученика, и ту је, истиче, научио све оно што му ниједна школа није могла пружити:
–За оне који не знају, Дом ученика није место где спавате и имате оброке – то је друга школа. Током мог боравка у Дому, био сам полазник неколико секција, а са групом вршњака уређивао сам домски часопис „Домац“.На државним такмичењима домова освојио сам три трећа места и једну прву награду, као представник ликовне секције. Једна од најважнијих ствари коју сам у Дому научио је осећање припадности заједници и гајење осећаја и обазривости према другима и њиховим потребама.
Ових дана Ђорђе је имао и пријемни испит за факултет, који ће, сигурни смо, са успехом и положити, а после Уметничке школе, на изненађење многих, одлучио се за студије права.
-Кроз године рада на себи, схватио сам да је Правни факултет мој избор и да ћу ту моћи да остварим свој пуни потенцијал и на најбољи начин помогнем земљи и друштву. Проводио сам већину часова посвећен уметности и сликарству, а ван школе сам самостално надокнађивао градиво из осталих предмета које нисмо имали у школи. Кроз читање и истраживање, схватио сам да су моја интересовања донекле другачија од оних у основној школи. Тако сам се одлучио за Правни факултет. Можда звучи чудно, велика је удаљеност између уметности и права, али за оне чија се интересовања крећу у мало ширим круговима, ништа није немогуће. Преда мном је дуго лето и имаћу много времена да се посветим себи и стварима које тек долазе и на које морам бити спреман. Надам се да ћу на факултету успети да остварим успех, као што сам то урадио и у средњој школи и трудићу се да додатно проширим своје границе и видике, како бих на тај начин задовољио своје амбиције.
Припремила: Гордана Домановић
