Dvadesetdvogodišnjeg Đorđa Spasojevića i godinu dana mlađeg Filipa Obućinu vezalo je mnogo toga u životu. Prijateljstvo iznad svega, koje su preneli i na svoje porodice. Ova dva nasmejana i veoma hrabra mladića možete videti na košarkaškim utakmicama, u kafićima, u šetnji parkom ili pored Morave, na koncertima… A mnogi Čačani su ih upoznali kada su im na adrese dostavljali praznične venčiće ili druge veoma lepe rukotvorine koje prave zajedno sa svojim majkama Jasminom i Aleksandrom.
Ideju su pokrenule upravo njih dve, jer se nisu mirile da njihovi sinovi, posle završene srednje škole, budu besposleni i „zatvoreni“ u četiri zida. Ujedno, svaki dodatni prihod u kući je dobro došao. Pozajmile su pare za prve materijale i alate i upustile su u još jednu, ne baš izvesnu avanturu. Đorđe i Filip završili su pre dve godine Školu „1. novembar“ i dobili diplomu pomoćnika knjigovesca. Đorđe je kratko vreme, preko javnih radova, bio angažovan kao pomoćnik domara u svojoj bivšoj školi. Kad je ugovor istekao, trebalo je nešto preduzeti da bi ostao aktivan.
– Htele smo da pokrenemo nešto, u šta možemo da ih uključimo, a ujedno da pokažemo da naša deca imaju iste potrebe kao i druga i da su sposobna za mnoge poslove. Počeli smo prošle godine sa novogodišnjim venčićima i to se pokazalo kao dobro, jer je izrada jednostavna, a mnogo toga Filip i Đorđe mogu sami da urade. Pripremaju materijal, farbaju, seckaju trake, lepe, biraju perlice… Uradili smo tada više od 80 venčića – prisećaju se njih dve.
Sve što su tada napravili uspeli su da prodaju, i to uglavnom preko fejsbuk stranice, koju su ubrzo osmilili. Glavni zadatak za Đorđa i Filipa bio je da porudžbinu odnesu na naznačenu adresu. Baš taj posao im je pričinjavao veliko zadovoljstvo i radost.
– Svi su ih lepo dočekivali, davali im razne poklončiće, kačkete, majice, slatkiše… Čak im je jedna gospođa napravila kiflice! Kupci su nas podržali preko lajkova i komentara, pa smo do novih mušterija dolazili i zahvaljujući njihovim preporukama – pričaju Jasmina i Aleksandra.
Ideje su se množile, tako da im je sada ponuda veoma bogata. Izrađuju oslikane čaše i flaše, razne korpice, ukrasne zavese za prozore i vrata, podmetače, magnete, poslužavnike, cvetiće za veselja, ukrasne kutije, nakit… Uglavnom koriste prirodne materijale. Njih dve razrade osnovnu ideju, ali je pomoć dva mladića velika. Filip, na primer, bira perlice za nakit, onda ih Đole odvaja, pa ih zajedno nižu. Za magnete koje prave od drveta breze, pripremaju sve do finalnog oslikavanja dekupažom… Slično je i sa podmetačima… Neke poslove rade kod svojih kuća, ali se često sastaju da bi sve kompletirali.
– Ovo što radimo je super, nije ništa teško – kaže ponosno Filip, a potvrđuje Đorđe, dok premazuju prvi sloj boje na magnetima, koje trenutno rade za jednu pekaru. Filip dodaje da pomaže majci u njenoj kafani, ali da se nada da će se negde zaposliti. To je i Aleksandrina želja, koja nam prepričava njegov pismeni sastav pred kraj školovanja u kome je, pored ostalog, napisao: „Ne znam šta ću kad završim i školu. Ne želim da sedim u kući, već želim da radim u firmi…“
– Filip je veoma samostalan, vredan i poslušan. Voli da se druži sa ljudima, sam ide na bazen, dođe do moje kafane, posluži goste… Nije nam svejedno kad su bez nas, jer uvek postoji strah, ne zbog njih samih, jer oni će vam uvek prvo odgovoriti osmehom. Bojimo se kako će se drugi ophoditi prema njima… Često mi kaže da se ne sekiram, jer imam njega – priča Aleksandra.
Jasminin plan je da otvore zanatsku radnju u kojoj će Đorđe raditi.
– Konkurisaćemo za subvencije Grada za samozapošljavanje. Ako bi to zaživelo i davalo pozitivne rezultate, mogla bi da se uključe i druga deca, koja imaju slične probleme. Onoliko koliko svako od njih može. Ne želimo sažaljenje i milostinju, već da se Đorđu i Filipu da šansa da rade i da to mogu da prodaju kao proizvod. Jer svaki posao je za njih važan, kako zbog razvoja motorike, tako i zbog osećaja zajedništva. Oni uživaju u svemu što rade – naglašava Jasmina.
Mnoge prepreke, teški trenuci, ostali su iza, za njih i njihove porodice. Svojim trudom i vrednoćom ovi mladići nastoje da nađu svoje mesto pod nebom. Veruju da je dovoljno veliko za sve i da će se njihove rukotvorine naći u mnogim čačanskim domovima. Ponudu su za sada izložili na instagramu i fejsbuk stranici nase mastarije i jasmina spasojevic.
– Drago nam je što ste bili naš gost – reči su kojima nas, uz osmehe, ispraćaju Filip i Đorđe. Oni sa nestrpljenjem čekaju nove narudžbine, koje će rado odneti na kućne adrese.
V. Trtović
PODRŠKA OD MNOGIH
„Otkrila“ ih je Dragica Nešković iz restorana „Belvi“, koja im je bila prvi kupac. Njenu sliku sa Filipom i Đorđem ubrzo je preuzela i fejsbuk grupa „Čačanke“, koja ih „reklamira“ na svojoj stranici… Zamenica gradonačelnika Milica Dačić pozvala ih je nedavno u goste, a poklonila im je i propusnice za košarkaške utakmice. Obojica kažu da vole takve događaje, kada navijaju svim srcem za „Borac“. Veliku podršku daju im i privatnici, koji za svoje firme naručuju reklamne magnete. Do sada ih je bilo nekoliko, a baš kod magneta mnogo je sitnih poslova koje Đorđe i Filip rade. „Klijenti“ rado govore o zadovoljstvu saradnje sa njima. Nikola Draganić, koji ima farmu japanskih prepelica u Guči, odmah je prepoznao njihovu volju i želju da rade. Redovan je kupac i kad god gostuje u nekoj TV emisiji obavezno ih „reklamira“.
