У великој сали Градске библиотеке, у петак, 15. октобра, у сарадњи са Удружењем „Ирмосˮ, биће представљена књига „Микец и друге ђачке причеˮ Владимира Илића.
У програму који ће водити Тијана Бежанић, учествују аутор Владимир Илић и Марко Стојановић.
Књига „Микец и друге ђачке приче“ (радни поднаслов: Ђачки споменар старог Чачка) која ускоро излази из штампе представља прво обимније дело о догодовштинама „из клупе и мога краја“, намењено деци и омладини, и „свим младима од 7 до 77 година“, још од „Магарећих година“ Бранка Ћопића (1960). У међувремену било је још пар успешних прича из тог жанра укључујући изванредан ТВ-филм „Шешир професора Вујића“, Милована Витезовића (1971) и веома популаран филм „Лајање на звезде“, редитеља Бранка Шотре, почетком другог миленијума, али није било таквих остварења у – литератури.
Чачанин Владимир Илић, представљајући имагинарне („магично реалне“) доживљаје ђака школе „Др Драгиша Мишовић“ и дружине која је расла код кафане „Младост“, на углу некадашњих улица „Слободана Пенезића“ и „Рада Азањца“, враћа градски дух старе калдрме у таквој мери да се, без претеривања, може рећи да је „Микец“ једна од најтоплијих прича о Чачку, икада испричаних.
Одредница „у то време“ која се често, као зефир, провлачи кроз многе од укупно 45 кратких прича, обједињених у један велики орнамент, односи се, по свему судећи, на период од неких десетак година, 1970-80. Али, у овом колоплету догађаја, пре свега из учионице и са фудбала, препознаће се многе генерације, а млађи читаоци ће моћи да виде шта је то што је свевременско – специфични чачански (шумадијски, српски) дух.
Фондација Конрас, издавач, овако је објаснила своје опредељење да објави „Микеца“:
„Присећајући се ђачких дана, аутор је исписао носталгичну, али не и патетичну, историју Чачка. Приповедањем о школским друговима, наставницима, локалним уличним херојима, играма, журкама, домишљањима и анегдотама сведочи , пре свега, о духу и шарму какви су владали у многим српским градовима тога времена…У најкраћој, али бриљантно испричаној причи „Непогода“, рецимо, описују се и мистериозне појаве, на веома духовит и нушићевски и(ли) твеновски начин…“
БИОГРАФИЈА
Владимир Илић, рођен 1965. у Чачку где је завршио основну школу „Др Драгиша Мишовић“ и Гимназију. Дипломирао 1990. на Факултету политичких наука у Београду – смер новинарство.
Последипломске студије Europe in the World завршио на Институту за новинарство и односе с јавношћу у Утрехту (Холандија) и Националној високој новинарској школи у Архусу (Данска). Докторирао на Факултету за медије и комуникације у Београду, с темом: „Медијска нацификација српског народа у функцији легитимизације и реализације политичких циљева“. Објавио књиге: Фамилија: Медијски поредак новог света; Империја: Глосар 21. века за владаре, војнике, новинаре и разбојнике и Прометеја: медијска „нацификација“ српског народа. Срађивао у више медија: Студент, Спортске новости, Епоха, Дуга, Радио Београд. Говори енглески, чита француски, италијански, шпански и руски.
Извор: Градска библиотека
