Поред свих петица, титуле набољег у Основној школи „Ратко Митровић“, Павле Бугарчић је и спортиста генерације. Физичке активности су за њега подједнако важне, а овог лета, поред баскета, волео је да оде на Мораву и да пеца! Пут до добрих резултата у школи, па и у спортовима, како каже овај сада већ гимназијалац, води преко дисциплинованости и одлучности. Рад се подразумева, па уз ове особине које очигледно гаји од детињства, није било тешко доћи до циља – бити најбољи. Поред Павла, из ОШ „Ратко Митровић“ Вукову диплому понела је и Јана Бојовић, која је, такође, уписала Гимназију.
Павле је постигао велики успех, јер је од почетка школовања, каже, тежио је да буде добар, а можда и најбољи у својој генерацији.
– Наравно, потребан је и труд, али не превелики. Учење, слободно време и време за одмор са лакоћом уклапам, имам унапред испланиран распоред, ког се стално придржавам. Имао сам, наравно, и веома добре наставнике, који знају да пренесу знање. Захваљујући томе, већину ствари сам успевао да упијем на часу, те нисам морао пуно да учим код куће – признаје Павле и додаје да је љубав према школи, а посебно математици, стекао захваљујући и својој учитељици Јелки Јовановић. Најбољој у целој школи, каже, јер је све успевала да реши мирним тоном, а у својим ђацима успела је да пробуди „глад“ за разним знањима. Не заборавља Павле ни свог разредног Миливоја Танасковића, наставника техничког.
Учествовао је на већини такмичења – из математике, српског језика и књижевности, физике, историје и технике и технологије. Било је добрих, па и одличних резултата, али Павле није желео много да прича о томе.
– Сва такмичења су за мене била подједнако важна, јер сам на сваком давао све од себе и покушавао да будем најуспешнији – објашњава, али опет издваја окружно такмичење из математике, не само по значају, већ и што је решавање задатака само по себи за Павла изазов.
Из основне школе ће му у сећању посебно остати другари и сваки леп тренутак проведен са њима. И сви наставници који су се трудили да ђацима пренесу знање, без обзира на тешке услове због пандемије у протекле две године.
Нема узоре, већ се труди, како истиче, да себе покаже у што бољем светлу и да буде што боља верзија себе. Неизоставно, у свему му је важна подршка породице, мајке Љиљане и оца Милоша, као и млађе сестре Јане.
Спорт је тема о којој би Павле могао много да говори. Од малена га је интересовао спорт, или боље рећи спортови. Са каратеа, који је тренирао на почетку, пребацио се на фудбалски терен, онда стони тенис, па стрељаштво… Сада му је кошарка на првом месту.
– Сваком спорту максимално сам се посвећивао и трудио да у њему будем међу најбољима. Учествовао сам на турнирима у стоном тенису у дресу „Борца“, а у стрељаштву, које тренирам у „Слободи“,на такмичењима сам представљао и школу. Мало су ми дражи појединачни спортови, јер у њима зависим само од себе и настојим да дам свој максимум. Стељаштво је посебно захтевно пред такмичења, јер су тада тренинзи скоро сваког другог дана – каже Павле.
Пецањем га је заразио отац, али Павле је сада много „страственији“ риболовац, јер је чешће на реци са другарима. У овом хобију спојио је љубав према Морави и природи. Остајало је времена и за купање на реци и на базену, а носи лепе утиске са заједничког летовања са најуспешнијим вршњацима из Улциња, одакле су се вратили прошле недеље. Захвалан је Граду за овај леп поклон!
Батерије су летос напуњене, каже. За наставак школовања изабрао је Гимназију, природни смер. Двоумио се, јер воли и архитектуру, у којој има доста цртања, математике, креативности… Али, ипак је одлучио да стекне шире образовање, јер испред њега су четири године за размишљање о професији.
– Ако се жели стићи до било ког циља, битно је уложити свој максимум. Тако ће и циљ бити све видљивији. Ако се све добро испланира и уз самодисциплину, ништа није недостижно – кључ је успеха и Павлова порука вршњацима.
В. Т.
ОМИЉЕНИ МОРАВА И РОДНИ КРАЈ
У Чачку, поред омиљених места на Морави, воли крај у коме је одрастао, у близини цркве и своје школе. Ту је на баскету са друговима сваке вечери. Иако их има доста, волео би да је још више спортских терена у Чачку, а сматра да би постојеће требало реновирати.
