ПОДРШКА ПОРОДИЦАМА ОСОБА СА АУТИЗМОМ, ДР СЦИ. КАТАРИНА БОЈОВИЋ
Савремени начин живота, пре свега нездрава исхрана и изложеност стресу могу водити учесталим инфекцијама, пре свега респираторним, које су углавном третиране антибиотицима, чиме се ремети природна “равнотежа“ у људском организму. Код мале деце сви ови фактори имају велики утицај на њихов развој. Последљих година све је већи број деце са различитим формама развојних поремећаја, нарочито аутизмом. Зашто се то догађа, још није прецизно утврђено. Претпоставља се да на осетљиву генетичку предиспозицију делују разни фактори који се понашају као окидачи. Биомедицинске интервенције у раној рехабилитацији деце са развојним поремећајима дају добре резултате. О овим темама, терапијама и третманима, који се примењују у београдској Ординацији „Др Селаковић“, разговарали смо са др сци. Катарином Бојовић, вођом стручног тима, која се, иначе, већ дуго бави истраживањем ове области.
Наша саговорница наглашава да се у последњој деценији све више испитује утицај спољних фактора и удружених комбинованих стања, нарочито гастроинтестиналних поремећаја као што су дијареје, опстипације, повраћање, надутост, бол у стомаку код деце са аутизмом. Ти поремећаји се код деце са развојним поремећајима јављају знатно чешће, него код деце „уредног“ развоја.
– У неким радовима се могу пронаћи подаци да су дијареја и колитис (упала црева) седам пута чешћи код деце са аутизмом и развојним тешкоћама, него код деце типичног развоја. Закључено је и да гастроинтестиналне сметње могу утицати на проблеме са сном, појаву сензорних дисфункција, импулсивног, агресивног понашања и анксиозности, који су чести пратећи симптоми аутизма. Претпоставља се да узрок тих гастроинтестиналних сметњи лежи у поремећају цревне микробиоте, односно, цревној дисбиози. Цревна микробиота представља комплексну еколошку заједницу микроорганизама која има кључну улогу у очувању здравља домаћина: заштити од вируса и других патогена, утиче на имунски систем, учествује у стварању неких витамина и важних аминокиселина, метаболизму хране и лекова – напомиње др сци. Бојовић.
Да је цревна дисбиоза често присутна код деце са аутизмом, показао је велики број научних истраживања последњих година. Како објашњава др сци. Бојовић, цревна дисбиоза се манифестује у виду нарушеног односа бактерија које су саставни део цревне флоре здравих људи (бифидобактерија и млечнокиселинске бактерије) и/или прекомерним растом неких потенцијално патогених бактерија (бактерија које су нормални становници цревне флоре, али под одређеним условима долази до њиховог прекомерног раста), као што су клостридија (Clostridium spp), клебсиела (Klеbsiella spp)…
– Претпостављено је да узрок цревне дисбиозе може лежати у прекомерној употреби антибиотика, нарочито у првој години живота, али и да начин исхране и изложеност стресу имају утицаја. Услед присуства цревне дисбиозе различити бактеријски продукти и токсини доспевају из црева путем циркулације или неуралним путем до мозга и утичу на његово функционисање. Показано је да цревна дисбиоза утиче и на настанак неких промена у понашању, као што су кратка пажња, импулсивност, нетолерантност на осујећење праћене бурним реакцијама (дете се баци на под, вришти, хоће да повреди себе или другог), ход на прстима, затим поремећај сна: дете се тешко успављује, често буди ноћу, прекомерно се зноји у току ноћи… Такво дете током дана не може да учи, није заинтересовано за сарадњу, а самим тим не може да напредује. Сви наведени симптоми се често у пракси тумаче као симптоми аутизма, а заправо отклањањем цревне дисбиозе долази до њиховог потпуног повлачења. Из тих разлога анализа цревне микробиоте у раном развојним периоду, пре треће године, може бити корисна за превенцију и лечење, не само гастроинтестиналних сметњи, већ и пратећих промена у понашању које су често део клиничке слике аутистичног спектра поремећаја, али и других форми раних развојних поремећаја – наводи др сци. Бојовић.
Према њеним речима, у Ординацију „Др Селаковић“, у којој се од оснивања примењују биомедицинске интервенције, долазе деца, већ у периоду између 12 и 15 месеци, која показују озбиљне знаке кашњења у развоју: не користе показни гест, не одазивају се на позив именом, немају или имају веома редак и краткотрајан контакт погледом, не разумеју налог где је мама или тата, не имитирају, не показују паметну главу на налог, не таше, не машу па-па… Родитељима је врло тешко да придобију њихову пажњу и остваре заједничку игру. Ова деца се радије играју сама, углавном са предметима који нису за игру или неорганизовано се шетају, смешкају се за себе…
– Током првог прегледа, на основу детаљно узетих анамнестичких података од родитеља и опсервације детета, упућујемо на одређене анализе, међу којима је и анализа столице, као и интолеранција на намирнице… Уколико се на основу резултата тих анализа детектује постојање цревне дисбиозе, уводи се одговарајућа терапија. Поред тога, уколико постоји одступање у развоју, уводе се и неки од третмана: логопедски, дефектолошки, реедукација психомоторике, психолошки, сензорна терапија и други, у зависности од тога шта је детету потребно.
Како показују искуства из клиничке праксе ове ординације, у последњих десет година велики број пацијената има дисбиозу црева. Охрабрује чињеница да решавање тог проблема, уз примену рехабилитационих метода (логопедских, дефектолошких третмана, третмана сензорне интеграције) доводи до значајног побољшања клиничке слике.
– Лечењем цревне дисбиозе ми не можемо да излечимо, на пример аутизам. Али, можемо да доведемо до значајног побољшања клиничке слике, у смислу остваривања боље пажње, концентрације, успостављања већег степена организованости понашања и усмерености на одређене активности, што олакшава рад и дефектолозима и логопедима и долази до напретка у развоју детета. Из свих тих разлога, веома је важно да негујемо нашу цревну микробиоту. Не треба заборавити да је уз сваку примену антибиотика обавезно узимање пробиотика! Поред тога, примена пробиотика може бити од значаја и у терапији стомачних тегоба, екцема, алергија и, уопште, код пада имунитета – важно је упутство др сци.Катарине Бојовић за све, не само за децу са развојним поремећајима.
Како се може претпоставити, ово ће бити све већи проблем у свету. У Србији се инсистира на оралној примени антибиотика, што директно утиче на састав цревне микробиоте.
Уз то, веома важан је начин исхране. Све чешће се може чути да дете воли да једе само кекс и млеко или само слаткише… Раздражљива, импулсивна деца нису редак призор на јавним местима… То не значи, каже др сци.Бојовић, да дете има развојни поремећај. Али, пре него што се такво понашање припише „безобразлуку“ детета, родитељ треба да уочи да ли дете има проблеме са столицом, спавањем, да ли му је исхрана разноврсна…
Веома је важно да родитељи на време примете одступања у развоју детета, о којима је наша саговорница говорила, и одмах се обрате стручњацима. Али, њена порука за све је да постепено уводе у исхрану намирнице, као што су кравље млеко и оне са глутеном, да се прате реакције, попут екцема и суве коже, које такође могу указати на неподношење неких намирница, да исхрана буде разноврсна, са што мање тестенина, слаткиша… И без цртаћа и других сличних садржаја, посебно на страним језицима, пре друге године!
В. Т.
Фото: Ординација „Др Селаковић“
Др сци. Катарина Бојовић, дипломирани је дефектолог-логопед. Основне студије завршила је на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију (Универзитет у Београду). Докторирала је на Биолошком факултету Универзитета у Београду, и стекла звање доктор биолошких наука.
У Краљевској педијатријској болници у Ослу прошла је обуку на HPLC апарату, за детекцију уринарних пептида као фактора ризика у настанку поремећаја из аутистичног спектра.
Учесник је међународних конференција из области аутизма и других развојних поремећаја. Коаутор је више радова из области примене биомедицинске интервенције у раној рехабилитацији деце са развојним поремећајима. Аутор је два рада објављена у врхунским међународним часописима.
