Društvo

ДЕВЕТОГОДИШЊА МИЛА ВИДОЈЕВИЋ ИЗ МОЈСИЊА – РЕПОРТЕР КОМЕ ЉУДИ ВЕРУЈУ

Мила Видојевић из Мојсиња у свет „озбиљних тема“ ушла је преко новинарства. Ова ученица ОШ „Татомир Анђелић“ већ три године „пече“ репортерски занат уз свог оца Ивана, једног од оснивача портала „Мрчајевци инфо“. Може се рећи случајно, а у ствари, у свет информација „које живот значе“ одвела ју је дечја радозналост и танана, искрена осећајност за проблеме других, коју одрасли често затрпају својим мукама, пословима, разним „рачуницама“… 

У Манастиру Вујан

Разговарамо са њом у њеном Гају, живописном и питомом делу Мојсиња. Каже, воли своје село, не би га мењала ни за шта на свету, јер ту су сви са којима воли да се игра, прича… Са шест другара из улице иде у исту школу. Богат је Гај, каже, јер половину мојсињске школе (истурено одељење ОШ „Татомир Анђелић“ Мрчајевци) чине деца из њеног краја. У таквом амбијенту Мила расте и ствара свој богат унутрашњи свет, који се открива при свакој реченици. Изговара их убедљиво, али лагано, као да бира речи…

У свом Гају у Мосјињу

А велика је причалица, потврђују и њени родитељи. Још од своје друге године тачно је изговарала сваки глас, научила да чита и пре предшколског. Једва је држала радио-станицу свог оца, радио-аматера, када је научила да разговара преко те справе… Зато и не чуди њен богат речник. Почела је као мала, кроз игру, снимајући очевом камером приче о играчкама, поклонима које воли. Први прилози били су са приредбе из њене школе. А онда је зимус сазнала причу о педесеттрогодишњем Лазару Вуксановићу из Бечња који живи сам у трошној кући. Иако тешко болестан, често није имао новца ни за лекове.

Причу о Лазару видела је цела Србија захваљујући прилогу Миле Видојевић

– Покварила му се радио-станица, коју је добио од ловаца, јер скоро да не може да се креће. Отишли смо да је тата поправи и било ми је веома жао што му је кућа стара, што нема никога да се брине о њему. Питала сам тату да ли можемо да направимо неку репортажу, да му мало помогнемо. Тако је настао тај прилог – прича Мила о томе како је „преко ноћи“ постала међу најгледанијим, па и најтраженијим „репортерима“, иако ће, јединица Ивана и Наташе, 8. јула напунити тек девет година.

Овај прилог расплакао је и покренуо многе људе широм Србије. Лазо, како га она зове, добио је велику помоћ – осим новца, за десетак дана стигла су му и дрва, храна, гардероба… Мила је била срећна. Са њим је успоставила другарски однос, па је недавно од њега добила штап за пецање. Често се чују преко радио-станице. Њену причу пренели су многи национални медији, а и сама је од тада постала омиљена тема својих старијих колега, била је гост радио и телевизијских станица широм Србије. Ипак, њој је много важније што је схватила да свако може помоћи другоме, за шта је, пре свега, потребно да се верује у добро у људима.

Са оцем ради и друге приче. Посебно су јој омиљене оне о црквама, природним лепотама, школама из овог краја… Текстове, углавном пише отац Иван, али она се потруди, пре снимања, да научи не само непознате речи, већ и њихово право значење:

– Када видим неку непознату реч, тражим да ми тата објасни. Такође, научим кроз репортаже много тога што не знам, шта је важно за неку цркву, ко је ту сахрањен, ко је живео – прича ова девојчица, чијем звонком гласу са лепом дикцијом људи верују. Препричава нам неке од својих омиљених прилога, о Манастиру Вујну, цркви у Мојсињу, о мрчајевачким матурантима…

Много воли да црта, да чита књиге, да пева и путује, да иде у бању Горњу Трепчу, где мајка Наташа ради… Обрадовали су је позиви из других градова. Већ су направили поручени прилог о Гардош-кули у Земуну. Позвана је и из Требиња да уради промотивну причу о туристичкој понуди тог града, као и да буде у водитељском тиму за једну нову емисију…

Препознају је и поздрављају људи, где год да крене. Вршњаци у школи је обично запиткују шта ради, драго им је, углавном, што је њихова другарица новинар. Уз сваки одговор и сама поставља директна питања. Пријају јој похвале. И леп је, каже, новинарски посао. Али, признаје, још је дете… Да ли жели, кад порасте, заиста да буде новинар? На то питање нерадо одговара, јер и сама примећује да је још мала за те, још увек далеке планове. Радије говори о блиској будућности, о распусту, одласку на море у Бечиће…

В. Тртовић

Фото: „Мрчајевци инфо“, В. Т.

НАГРАЂЕНА ЗА ПРОМОЦИЈУ ШКОЛЕ

Награда за промоцију своје школе

Недавно је Мила Видојевић од Наставничког већа ОШ „Татомир Анђелић“ добила посебну награду за промоцију школе, Мрчајеваца и околине. У знак захвалности уручена јој је књига о Валентини Терешковој, првој жени у свемиру…

– Она је озбиљна у овом послу. Али, задржала је дечју искреност. Воли школу, своје другове, које ставља увек изнад тренутне популарности – каже Милин отац Иван и додаје да су се после прилога о Лазару јављали и други којима је помоћ потребна, али да сваку причу добро провере, управо да не би било злоупотребљено Милино дечје срце.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.