ДЕЈАН БИСЕНИЋ, ХВАТАЧ ЗМИЈА, ДОБИТНИК „ДЕЦЕМБАРСКЕ НАГРАДЕ“ ГРАДА ЧАЧКА
ХРАБРОСТ ЗА БЕЗБЕДНОСТ И СПОКОЈ ЉУДИ
Позната и много често цитирана изрека Петра Петровића Његоша „У добру је лако добар бити, на муци се познају јунаци!“, потпуно би могла да одслика карактер и хуману мисију Дејана Бисенића (53) из Атенице, овогодишњег добитника престижне „Децембарске награде“ Града Чачка, који готово три деценије жртвује своје слободно време и посвећено решава проблеме суграђана, уклањајући змије отровнице, кад год то устреба, из њихових станова, пословног простора, возила, подрума… По храбрости и доброј вољи да помогне другима, као и великом дару да „комуницира“ са опасним гмизавцима, Дејан је постао познат широм Србије, али и на простору суседних држава – бивших југословенских република, што га посебно издваја у овом динамичном времену, у коме је већина нас окренута себи и забављена искључиво сопственим проблемима.
Свако ко је упознао Дејана рећи ће вам да га одликују нека нестварна мирноћа, невиђена сталоженост и позитивна енергија које просто из њега зраче. Иако поседује један сасвим необичан дар, за који каже да је део породичног наслеђа, који се преносио „са колена на колено“, а њему га је поверила бака Вера са Рајца, из само њој, знаних разлога, јунак ове наше приче никада није желео да се у друштву посебно истиче, нити је показивао било какву врсту надмености што својим шапатом успева да извуче најопасније отровнице из најскровитијих места, да их умири и успори, а након тога, голим рукама пренесе на друго место. Иако се на самом старту стидео да говори о моћи коју поседује, брзо је схватио да тај драгоцени дар никако не сме да занемари, јер му је, сигурно, и поверен да би помагао људима, али и враћао опасне гмизавце у њихово природно станиште. И како истиче, иако му ова хумана мисија у претежном делу године одузима пуно времена и зна да буде веома исцрпљујућа, за њега је највеће задовољство када људима, који су имали блиске сусрете са змијама отровницама у свом животном простору, врати спокој и мир. О наградама и признањима никада није ни размишљао, јер све што је до сада учинио за људе у невољи, искључиво је била ствар личног избора. Због тога га је и вест да је предложен за „Децембарску награду“ Града Чачка баш изненадила, али сада, када боље може да сагледа ствари, мора да призна да му то годи, пре свега, због позитивних реакција грађана које свакодневно сусреће.
– За мене ће ова престижна градска награда представљати велику сатисфакцију за даљи рад, јер је неко препознао мој велики труд и истрајност да помогнем другима. Посебно ме радује што су се многи Чачани одушевили што је неко попут мене, из реда обичних грађана и потпуно аполитичан предложен за „Децембарску награду“. Захвалност дугујем припадницима Комуналне милиције, од којих је и потекао овај предлог, јер су ми често обезбеђивали и моралну и техничку подршку у најкритичнијим случајевима – када смо на терену, много пута чак и ноћу, наилазили на читава легла змија отровница. Наравно, хвала и мом послодавцу Зорану Кашовићу који је био спреман да толерише све моје изласке са посла, закашњења, а често и умор, јер су моји сусрети са змијама најчешће врло исцрпљујући – казао је наш чачански спасилац, кога често називају „шаптач змијама“.
Иначе, како стоји у самом предлогу за „Децембарску награду, Дејан је показао безрезервну подршку многим службама у локалној самоуправи, ГУ за инспекцијски надзор, јединицама Цивилне заштите, као и Полицијској управи и Ватрогасно-спасилачкој јединици у изузетно опасним ситуацијама, када су змије отровнице могле да угрозе животе појединих грађана, одазивајући се на сваки позив и стављајући то као приоритет, мада му то није примарно занимање.
Ово лето ће Дејан упамтити по невероватно великом броју позива, телефон је звонио до усијања – и дању и ноћу. Морао је, како наводи, најпре да решава најургентније случајеве, док су остали морали да сачекају свој ред.
– У ситуацији све наглашенијих климатских промена, више није правило да змија највише има током летњих месеци, сада их можете видети на површини у било ком делу године. Нећете веровати да сам у протеклих двадесетак дана имао неколико интервенција на терену, што је просто непојмљиво за овакве временске прилике – објашњава Дејан, док повремено гледа на сат, како не би неоправдано закаснио на посао, јер, како сам каже, „све има своје границе“.
И за крај, Дејан није пропустио да пошаље поруку да змије не треба убијати и да се приликом сусрета са њима треба строго придржавати правила: „ Не дирам те, не дирај ме“, јер оне људе не нападају све док се не осете угроженима.
В. С.
