Генерацију матураната 2023. многи ће дуго памтити у Основној школи “Милица Павловић“. Посебни су – по успесима, знању, интересовањима, уметничким талентима, па и по својеврсном дару за другарство… Разговарали смо са Теодором, Александром, Анђелом, Јулијом, Ларом и Милицом у школској библиотеци, којој су додали своју ведрину и лепоту. За њих је то био последњи дан у „најбољој, најлепшој“ школи, кажу једногласно. Из ње носе велики (не и тежак) кофер, у који су, поред знања, спаковали успомене (чини се незаборавне), самопоуздање, племенитост, прве симпатије, пријатељства са вршњацима и наставницима, можда за цео живот… Овај кофер још је драгоценији када се има у виду да су најзначајнији период одрастања провели у време пандемије, која је наметнула и нова правила у настави, учењу, дружењу, људским везама…
Теодора Драмићанин, која је ђак генерације своје школе, има широк круг интересовања. У центру су математика, хемија, физика, али је била успешна и на такмичењима из биологије, немачког језика, веома добро говори и енглески, па је ускоро очекује одлазак у Енглеску, на Кембриџов програм, са школом „Black bird“. За успехе свих њених вршњака пресудна је била сјајна атмосфера у ОШ „Милица Павловић“, којој су допринели наставници, вршњаци, пријатељи, родитељи, сматра Теодора, којој су Кембриџ и наука само неке од великих жеља:
– Поред свега што сам научила, у школи се још више развила моја љубав према природним наукама. Носим знања из предмета и вештина којима бих желела да се бавим у животу. Задовољна сам својим успесима и желим да се тако настави – каже она.
Александра Јовашевића можда ћемо ускоро препознати у неком филму или серији. Остварење сна зависиће и од наклоности „муза“, пошто се бави музиком, одбојком, а посебно је успешан у глуми. У школским представама глумио је од првог разреда, за шта посебну захвалност дугује учитељици Милени, која је у њему препознала таленат. Члан је Омладинског позоришта „Морава театар“, добитник је годишње Награде за особен глумачки израз и допринос развоју дечије сцене. За њега је дружење најлепши део основне школе, јер и знања знају да избледе, али, као и сви млади људи, верује да наш живот одређују, у великој мери, пријатељи…
– У свему смо били као једно, не само ми у одељењу, већ је слога красила све осмаке. Развоју моје личности и талената допринели су и сви наставници, који су увек били ту за нас, да нас подрже, да нам укажу на прави пут. Своју будућност видим у уметности – каже Александар који, као и остали, једва чека заједничко летовање у Улцињу.
Анђела Милутиновић бави се, веома успешно, латиноамеричким плесовима. Планира да настави истим темпом. Свој жар успела је да пренесе на још неколико другарица. Каже да је период короне био тежак, јер се поклопио баш са петим разредом, који је увод у једно ново доба, али да су то нешто што се чинило „изгубљеним“ веома брзо надокнадили. Можда баш због тога, када се живот вратио у обичан ток, много више времена проводили су заједно, настојали да тај ваакум што пре попуне добрим и лепим.
– Били смо на три екскурзије заједно и све су биле савршене. И дружења на ваннаставним активностима су нас додатно зближила. Моји планови су велики и од њих нећу одустати. Желим да научим што више језика, да пропутујем светом, да стекнем и нове пријатеље… – уз осмех открива Анђела део својих „великих очекивања“.
И Јулијана Дамљановић обожава латиноамерички ритам. Плеше од своје треће године. И она и Анђела су у Плесном клубу „Луна“. Као посебно лепо сећање издваја представу коју су радили са наставницом биологије Биљаном Ускоковић, у коју се укључила цела генерација. На питање који су изазови њихове генерације, она одговара:
– Мислим да је наша генерација веома вредна. Интересују нас разноврсне ствари, неко је надарен за науку, неко за глуму, певање, спорт… У будућности нас видим као успешне у многим професијама. Уједно, мислим да смо генерација коју чека велики посао, да покушамо да зауставимо уништавање природе, да проблему приђемо на један нов начин, како би постала „нормала“ брига за окружење – сажима Јулијана.
Лара Радуловић је најуспешнија чачанска скијашица. Овим спортом, не тако уобичајеном у моравском крају, бави се од детињства, а временом је прерастао у Ларину највећу љубав. Скијањем се бави професионално и намерава да и у будућности то буде њен избор. Каже да се такмичи за београдски „Ртањ“, да је учествовала и на многим међународним такмичењима и да је већ годинама државни првак у слалому и велеслалому. Много времена проводи на тренинзима, лети је у Италији или Аустрији, зими, углавном, на Копаонику. Због домаћих и међународних такмичења често је морала да путује, али све школске обевезе успева да надокнади. Захваљујући наставницима и другарима, брзо се враћала у „генерацијску причу“.
– До великих резултата не бих могла да дођем да нисам имала подршку своје породице, разредне, као и свих наставника и другара из школе. Они су били увек уз мене, шта год ми је требало – каже Лара.
Милица Обрадовић истовремено је похађала и Музичку школу, одсек виолина. За музику и овај инструмент заинтересовао је професор Ацо Милекић, који је у Милици препознао таленат. Није било лако, признаје, учити паралелно две школе, али није одустајала. Иако је за сада на „клацкалици“ предност однела музика, наставиће овим темпом, па ће, поред Средње музичке школе, уписати и Гимназију.
Особеност школе „Милица Павловић“ је што је за њу везано више генерација истих породица. Садашњи ученици су често потомци оних који су у ову школу ишли пре више од пола века… Можда се баш зато осећа неки посебан породични дух, који се, попут реликвија, преноси на нове генерације. Жеља наших младих саговорника је да своја знања једног дана пренесу онима који тек долазе, баш као што су то урадили њихови учитељи и наставници у „Милици Павловић“. Овај „секстет“, сажети глас целе њихове генерације, открио нам је какав су чврст темељ знања и спознаја стекли и којим талентима их су Бог (гени, живот…) наградили, као и жељу да иду даље… Сигурно је да ће многи бити подстицај млађима. Неки ће постати велика имена, о њима ће се још чути, писати… Али, осмогодишње доба, које је већ данас прошлост, увек ће бити важан део њихових биографија.
Весна Тртовић
ЗАЈЕДНИШТВО
Наставница биологије Биљана Ускоковић, један од одељенских старешина, сматра да би у настави много тога требало мењати. Поред осталог, програми су обимни и опширни за саме ђаке… Ипак, ентузијазам самих наставника успева да допре до ученика, да им школовање што више наликује занимљивим мисаонима играма. То се показало и кроз ову генерацију, која је, каже наставница Ускоковић, посебна и по „заједништву“, које их чини добрим тимом.
– Усмереност једних према другима нисам доживела ни у једној другој генерацији. Заједништво на екскурзијама је било видљиво на сваком кораку – покушава наставница Биљана да сажме своје утиске о овој генерацији.
СВЕСТРАНОСТ
Маријана Трифуновић је, такође, била разредна једном одељењу. Наставница српског језика и књижевности ову свестрану генерацију памтиће по лепом васпитању и културном понашању на сваком месту. Иако влада мишљење да млади не читају књиге, она то демантује. Често је имала прилику да види добре „читаче“ чак и међу онима који нису били најбољи ученици. Да се не говори о томе да су многи читали литературу и на страним језицима!
ПОЛОВИНА МАТУРАНАТА СА ОДЛИЧНИМ УСПЕХОМ!
Од 149 матураната у Основној школи „Милица Павловић“, скоро половина осми разред завршила је са одличним успехом. Чак 21 ученик понео је и Вукову диплому!
– Постало је традиција да из наше школе излазе све боље генерације. Ову ћемо памтити и по успесима на многим такмичењима. Само ове школске године 20 их је учествовало на републичким такмичењима, освојили су пет места на том највишем нивоу, не рачунајући спортисте који су постигли изузетне успехе – поносно истиче директор школе Зоран Илић.
