СРЕЋА, ЉУБАВ И СЛОГА У ПОРОДИЦИ

Другу недељу пред Божић, прослављају се Материце, највећи хришћански празник мајки и жена. У народу се верује да је овај празник најсвечанији од сва три породична празника (Детињци, Материце и Оци), пошто се на овај начин слави Мајка Божија, јер нема света без мајки и рађања. На овај празник деца устају раније и канапом, шалом или марамом везују своје мајке, а оне се дреше поклонима које су унапред припремиле. Наравно, ти поклони су много већи и лепши, него што деца дају мајкама и очевима, каже за наш лист Снежана Шапоњић Ашанин, етнолог Народног музеја у Чачку.


– Симболично везивање и дрешење представља љубав и слогу у породици. Осим мајки, деца везују и своје баке, тетке, комшинке. У сеоским срединама деца су некада добијала колаче, суво воће, бомбоне. Али, развојем градског друштва поклони бивају богатији, а у новије време то су углавном новац, гардероба, књиге… Почетком прошлог века, поготову у већим градским срединама, попут Београда, велика пажња се посвећивала Материцама. Жене су се удруживале, одлазиле су у сиротишта или болнице и делиле поклоне. Значајну улогу је имало и “Коло српских сестара”, које је основано 1903. године, а један од оснивача је била и Надежда Петровић. У тешким временима, посебно између два светска рата, било је много деце без родитеља. Познато је да је и краљица Марија Карађорђевић организовала пријем за ратну сирочад и удељивала им поклоне. Тако је породични празник добио и друштвени значај. И данас “Коло српских сестара” са поклонима посећује сиромашну децу, као и бројна женска удружења и организације. То је лепа обичајна пракса, узвишеног карактера. Ово су празници даривања и сви треба да се радујемо, јер смо у Христу сви једно, зато увек треба да се осврнемо око нас и на оне који немају – наглашава Шапоњић Ашанин.
Н. Р.