Писменост се традиционално сматрала способношћу читања, писања и употребе аритметике. Значење модерног термина је проширено тако да обухвати способност употребе језика, бројева, слика, рачунара и других основних средстава за разумевање, комуникацију, стицање корисног знања и употребу доминантних система симбола дате културе. На данашњи датум, 8. септембра, тема писмености је посебно актуелна јер се тада обележава Међународни дан писмености. Овај дан је установљен 1966. године од стране УНЕСКО-а, са циљем подизања свести о важности писмености као основног људског права и темеља за учење током целог живота.
Према подацима УНЕСКО-а, тренутно је широм света више од 750 милиона људи неписмено, односно није у стању да чита или пише на основном нивоу на свом матерњем језику, док 250 милиона деце и младих не похађа школу. Финска, Гренланд, Луксембург и Норвешка су међу земљама са највећом стопом писмености од 100%, док су сиромашније земље у одређеним деловима Азије и Африке земље са најнижом писменошћу.
У нашој земљи, према најновијим подацима Републичког завода за статистику, средњу школу завршило је 53,1% становништва, основношколско образовање има 17,8% становника, док је 6,3% становника без школе или је завршило мање од осам разреда основне школе. Свака пета особа у Србији има високо или више образовање. Потпуно неписмених у Србији, према подацима пописа из 2022. године, мање је од 38.000. Када је у питању дигитална писменост – она је на ниском проценту, јер је више од 50 одсто становништва у Србији компјутерски неписмено.
Према подацима PISA истраживања – највеће међународне провере постигнућа ученика, 43% ученика из Србије налази се испод нивоа функционалне писмености, а таквих је 36% у читалачкој писмености и 35% у научној писмености. Ђаци не познају довољно граматику и правопис, лексички фонд им је сиромашан, а употреба жаргонизама и страних речи, посебно из енглеског језика, све је доминантнија у односу на домаће речи.
Ове године Дан писмености широм света обележава се темом „Промовисање вишејезичног образовања: Писменост за међусобно разумевање и мирˮ, која указује на значај умрежавања људи широм света, повезивања култура и размене информација, али први корак на том путу свакако јесте правилна употреба и неговање сопственог језика.
Марија Миљуш
