„Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?ˮ
(„Завештање Стефана Немање српском народуˮ, Миле Медић)
Дан матерњег језика међународни је празник када сви треба да славимо свој матерњи језик, то је дан када треба да будемо срећни што знамо и говоримо језик својих предака. Нажалост, почињемо да скрнавимо језик увођењем туђица – речи из страних језика, нарочито из енглеског језика. На овај начин уништавамо свој предивни језик, који се претвара у мноштво архаизама – речи које застаревају и више се готово и не употребљавају.
У прилог томе говори и истраживање које је спроведено у једној основној школи међу ученицима од 5. до 7. разреда, а чији резултати показују да ученици не знају да преведу преко 60% понуђених речи страног порекла на српски језик, што је посебно изражено управо код англицизама.
Морамо се борити против гашења српског језика. Ако узмемо у обзир да омладина, па и одрасли људи, већи део времена проводе на друштвеним мрежама где су окружени страним речима, није ни чудо што су се оне „одомаћилеˮ. Од изузетног је значаја да дете од најранијег узраста правилно овлада матерњим језиком, јер је то језик на којем изражава своје мисли и осећања, њиме се служимо најбоље и најпрецизније јер је усађен у нас од почетка. Неговање матерњег језика је важно за очување културног идентитета једног народа. Морамо о њему бринути и са поносом га говорити. Сваки језик је леп и не треба га прљати речима из других језика. То је језик на којем мислимо, сањамо, рачунамо, са којим се идентификујемо, језик којим говоре наши родитељи, који чува нашу културу и традицију.
Свестан важности језика, UNESCO је 21.2.1999. године донео одлуку о проглашењу Међународног дана матерњег језика, одабравши тај датум у знак сећања на бангладешке студенте који су 21.2.1952. године убијени у Даки у Источном Пакистану док су протествовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен званичним језиком. Обележавање овог датума треба да нас подсети на обавезу очувања властитог језика, али и на лепоту језичке разноликости на глобалном нивоу. Преко деветсто језика тренутно је у изумирању, а више од хиљаду и петсто њих је угрожено. Изумирањем неког језика трајно губимо велико богатство које одлази у неповрат. Због тога морамо чувати и неговати свој матерњи језик.
Марија Миљуш
