Приредила: Александра Мишић
Данас се навршава 130 година од рођења Иве Андрића. Имало се од њега много научити, ко је хтео и умео.
Издвајам само неколико, од безбројних његових мисли. Срећан рођендан, генијални човече!
“Ми и не знамо колике снаге и какве све могућности крије у себи свако живо створење. И не слутимо шта све умемо. Будемо и прођемо, а не сазнамо шта смо све могли бити и учинити. То се открива само у великим и изузетним тренуцима као што су ови у којима Аска игра игру за свој већ изгубљени живот.” (“Аска и вук”)
“Жене, ја не знам коме сте ви биле блага киша јутарња, али у наш живот улазите као пљусци ношени вихорима. Преко ваших бијелих тјелеса пјени се бучно живот наш, зауставља се у вирове и пада стрмоглавце.
Та мудрост није лијек, ни старост не помаже, и кад све умукне, ваш је глас још у билу крви моје. С чега‚се мудрачеве очи муте и светачке усне блиједе?
Жено, што не можемо да те јасно видимо као прачовјек женку на сунцу, него си постала страшна визија и отров крви наше, па бјежимо пред тобом, и док мислимо да си далеко, ти бдијеш у нашим мислима, и док хоћемо да те у раду заборавимо – гле! – на свим нашим дјелима танке вијугају линије, трагови твојих невидљивих прста.” (“Ex Ponto”)
“Пљували су у ту воду и брљали по њој као свиње, а сад, кад морају да је пију, чуде се што је мутна, и гади им се.” (“Свеске”)
“А минут чисте радости остаје у нама занавек као сјај који ништа неће замрачити.”
“Прва и стална мисао јој је била: откуд толико зло? Као кроз таму, газила је кроз то њихово зло и није могла да му види краја, ни смисла, ни разлога. Само: зло.”
“Мара милосница”
“У ћутању је сигурност.” (“Мост на Жепи”)
