Srpska pravoslavna crkva danas slavi prvu veliku slavu u ovoj godini – Stevanjdan, zaštitnika loze Nemanjića.
U Srba postoji veliki broj narodnih običaja vezanih za Stevanjdan. Na taj dan završava se ophod kod domaćina koji je započeo obilazak komšija i prijatelja, ide se od kuće do kuće i miroboža, koristi običaj da se zavađeni pozdrave i poljube, a time i izmire.
Osnovno je da se na današnji dan iznosi božićna slama iz kuće, ali tiho da se ne „otera Božić“, i pažljivo jer je dragocena. Ta „tišina“ je potrebna jer je slava sv. Stefana trećeg dana najradosnijeg hrišćanskog praznika. Slama se, zbog verovanja u njenu plodotvornu moć, prvo pažljivo pomete i sakupi, a potom ostavlja u štalu, voćnjak ili među pčele, da pojača rod ili napredak.
Odanost hrišćanstvu, duhovno uzdizanje, mučeničko stradanje i smrt, karakteristični su kako za ovog svetitelja tako i za gotovo sve mučenike, u vreme zabranjenog propovedanja hrišćanstva od prvog do četvrtog veka. Ali, ono po čemu se sveti Stefan razlikuje je to što je po predanju prvi hrišćanin postradao zbog vere.
Jevrejin a potom hrišćanski svetac, Stefan je imao judejsko i helensko obrazovanje, bio je srodnik još jednog potonjeg čuvenog hrišćanina jevrejskog porekla – osnivača crkve postola Pavla.
Na početku organizovanja hrišćanske crkve apostoli su, zbog obimne misije, odabrali sedam đakona da se staraju o sve većem broju poklonika hrišćanstva u Jerusalimu. Kao prvi đakon izabran je Stefan, otuda i epitet arhiđakon.
Stradanje svetog Stefana se dogodilo godinu dana nakon silaska Duha Svetoga na apostole.
U prvoj godini po stradanju i Vaznesenju Hristovom, sveti Stefan je ogromnom snagom svoje vere, svojih reči i dela, podsećajući na reči zakona i proroka Starog Zaveta, dokazivao svojim sunarodnicima Jevrejima da su oni zaista ubili Mesiju, očekivanog među Jevrejima toliko vekova. Zbog toga je među svojim bližnjima imao mnogo neprijatelja, ali ih je uvek pobeđivao istinitim i jasnim rečima.
Kako nisu mogli drugačije sprečiti njegovo propovedanje, uz pomoć lažnih svedoka pribegli su kleveti da je hulio na Boga i Mojsija. Kao što se zbilo i sa Isusom Hristom, tako su i protiv svetog Stefana starešine pobunile narod i lažno ga optužili, uhapsili i osudili.
Rasrđena gomila nasrnula je na Stefana i odvela ga van grada gde je kamenovan. On je tako bio prvi stradalnik za Hristovu veru i otuda mu sledi i drugi epitet – prvomučenik.
Kada je postradao, sveti prvomučenik i arhiđakon Stefan je imao nešto više od 30 godina. Mošti svetog prvomučenika Stefana su pronađene blizu Jerusalima 415. godine.
Izvor: MONDO
