ДАН СЕЋАЊА НА ЖРТВЕ НАТО БОМБАРДОВАЊА
Поводом 24. марта, Дана сећања на жртве НАТО бомбардовања, представници породица погинулих бораца општине Лучани, Војске Србије, Удружења ратних војних инвалида, Предузећа“ Милан Благојевић Наменска“, СУБНОР-а, ОО Социјалистичке партије Србије и локалне самоуправе, одали су пошту и положили цвеће на спомен – чесму погинулима у ратовима 1991 – 1999. године у Гучи.
Током ратова од ’91. до ’99. године погинуло је девет драгачевских бораца: Вукашин Милић из Доњег Дубца, Бранко Плазинић из Губереваца, Раде Димитријевић из Тијања, Станко Корићанац из Каоне, Радован Равић из Вучковице, Јован Цветанов из Краљева, Слободан Красић из Горње Краварице, Милорад Симовић из Доњег Дубца и Иван Зај из Лучана.
Нато агресија на Савезну Републику Југославију, започета је 24. марта 1999. године, уништавањем циљева у тадашњој Југославији, пре свега у Србији и на Косову и Метохији.
У НАТО акцији „Милосрдни анђео“ која је трајала 78 дана, на територију општине Лучани је бачено 78 бомби. Око 70 бомби је пало на предузеће „Милан Благојевић“ Лучани и тако разорило и уништило виталне делове ове хемијске индустрије.
“Данас је дан сећања на изгинуле суграђане у ратовима деведесетих година. Помало остаје горак укус разлога окупљања на овом месту. Спомен чесма посвећена палим борцима нас је окупила да не заборавимо жртве, да се сетимо, да памтимо, да поштујемо, да преносимо сећања и емоције на будуће нараштаје, да се никад незаборави. Оно што је најважније за нас данас је да се збијемо у редовима одбране наше домовине и не дозволимо да нас нико дели и да нема нових жртава. Управо то дугујемо сенима наших драгих суграђана који су своје животе положили на олтар отаџбине, али и будућим генерацијама које треба да стално подсећамо шта не треба да дозволе”, изјавила је Весна Стамболић, председница Скупштине општине Лучани.
“На овој спомен чесми налазе се имена деветорице погинулих бораца. Њих тројица су заједно са мном били у Шуметлицама. Вуксан Милић, погинуо је погођен гранатом која је и мене ранила у браду и у руку. Ту је био и Раде Димитријевић и Иван Зај, наш официр из Фабрике. Сви ови људи, данас би били добри очеви и добре деде.
На позив државе, отишли смо, хладне главе да бранимо своју отаџбину. Жеља нам је била да је одбранимо. Данас само желимо да нас нико не омаловажава, да се, пре свега, поштују погинули борце, али и ми, ратни војни инвалиди, који смо дали део свога тела за одбрану отаџбине”, рекао је Ацо Милосављевић, председник Удружења ратних војних инвалида општине Лучани.
