Пажљиво посматрање централног споменика на комплексу Љубић брда наводи на тачан одговор питања у наслову, а одговор је да он није завршен како је првобитно планирано.
Идеју о подизању споменика чувеном јунаку из Страгара који је јуначки страдао 1815. у боју на Љубић брду покренуо је тадашњи председник чачанске општине Алимпије Алекса Пушељић 1895. године. Он је предложио да се на једном од врхова Љубића подигне споменик или црква. Прикупљање новца је касније и почело, а за ову идеју се везује и настанак чачанског Соколског друштва. Ово друштво се звало по Танаску Рајићу али је због финансијских проблема и надолазећих ратова питање подизања споменика било одлагано.
На основу записа Драгослава С. Митровића из 1925. сазнајемо да су се на самом месту битке дуго назирали остаци шанчева и један дрвени стуб који је показивао место погибје Рајића.
Коначно одбор за подизање споменика састављен је 1938. на челу са Витомиром Вукосављевићем и убрзо је почео деловати. Творац пројекта је био инжењер Синиша Савић а предвидео је подизање споменика укупне висине од 37 метара. На уздигнутом постољу требала се поставити Рајићева фигура на топу висине од 8 метара, а процењена вредност пројекта је износила тадашњих 108 000 динара.
Исте године је направљено постоље од камених блокова добављених из мајдана из околине Крушевца. За прављење бронзаног рељефа ангажован је Милован Крстић, уметник родом из Ниша. Но нажалост даље радове прекинуо је почетак Другог светског рата. Изливеном рељефу се губи траг а пронађен је тек 1947. када је чувени вајар рођен у Чачку Оскар Бербеља обавестио Крстића да је поменути рељеф пронашао на отпаду. Такође изнео је претпоставку да је се исти чувао у општинском подруму у току рата. Нови захтев да се постави Крстићев рељеф јавља се тек 1978. године. Доста касније, 1995. простор око споменика је уређен а на њега су додати бронзани крст и година 1815.
Радови на спомен-комплексу су настављени али на самом постаменту за споменик Танаска Рајића они су обустављени. Чувени јунак из Другог српског устанка до данас није добио своју бисту на Љубић брду али је добио другу, реплику бисте из Страгара која је постављена на кружном току у Љубићу 2017. године.
Одговор на упит је негативан, на постојећем постаменту је првобитно замишљена и биста Танаска Рајића на топу која до данашњих дана, осамдесет и четири године касније није постављена.
Стефан Радојковић
