ДА ЛИ ЈЕ РЕГИОНАЛНО ТРЖИШТЕ РАДА РЕШЕЊЕ ЗА ДЕФИЦИТ КАДРОВА? (КРОЗ ПРИЗМУ НАЈАКТУЕЛНИЈИХ ПРОЈЕКЦИЈА ДЕМОГРАФСКИХ ТРЕНДОВА У СРБИЈИ)
Према анализи демографских трендова у Србији коју је урадио РЗС, процес старења становништва се наставља и у наредних 30 година, при чему ће просечна старост порасти за 2,6 година – са 43,8 на 46,4 године. До 2052. године број деце узраста до 14 година биће двоструко мањи од броја особа старих 65 и више година. Смањење броја становника старости од 15 до 64 године довешће до тога да ће однос издржаваних према радно способним лицима бити 3:4, што ће представљати повећање оптерећења контингента радне снаге за више од 25 одсто у односу на 2022. годину. Заступљеност популације старих 65 и више година у укупном становништву порашће са 21,9 одсто (2022) на 28,5 одсто (2052), а најстаријих – из старосне групе од 80 и више година са 4,5 на 7,3 процента. На основу оваквих параметара, Србија ће све више постајати земља старог становништва, што ће условити и смањење потенцијала за суочавање са економским последицама таквог демографског стања, посебно у контексту одрживости пензионог система и опште економске стабилности.
Према објављеној анализи РСЗ-а о демографским кретањима у Србији, наша земља ће у 2052. години имати 5,2 милиона становника, што представља смањење за око милион и по у поређењу са 2022. годином и уједно указује да се у наредних тридесет година на нашим просторима наставља тренд депопулације и старења становништва, што ће, свакако, донети и огромне проблеме домаћој привреди због смањења контингента радне снаге. Са друге стране, пројекције Уједињених нација показују да ће у нашој земљи 2050. године живети 5,78 милиона становника, што је готово за петину мање него данас. При томе, треба имати у виду да су пројекције УН рађене пре пописа становништва у Србији, и да самим тим не одсликавају исто стање на терену и да су оне због тога много оптимистичније.
Објављене пројекције показују да ће будућа демографска кретања имати значајан утицај на стање на тржишту рада, имајући у виду велики пад становништва радног узраста уз истовремено стагнирање броја оних ван тржишта рада (млади и старији), што ће значајно променити основне односе између издржаваних лица и активног становништва. Недовољна понуда домаће радне снаге ће, свакако, представљати ограничавајући фактор за предузећа у Србији, тако да ће она морати томе да се прилагођавају. Поред технолошких промена и већег коришћења аутоматизације и машина уместо рада, једно од решења је и увоз радника из иностранства, или увођење неких других промена у пословању.
Како се наводи у студији „Демографски изазови у Србији и на простору Отвореног Балкана“, једно од могућих решења за све израженији дефицит кадрова у домаћој привреди може бити регионално тржиште рада које је већ успостављено између Србије, Албаније и Северне Македоније у оквиру иницијативе „Отворени Балкан“. Та иницијатива је званично отворена и за друге из региона, док „Берлински процес“ који подржава Европска унија, такође предвиђа креирање заједничког регионалног тржишта, укључујући и тржиште рада појединих земаља и пре њиховог уласка у ЕУ. Међутим, и ту постоје одређени проблеми, јер је структура привреде у земљама „Отвореног Балкана“ слична, па привреде међусобно конкуришу за исте или сличне профиле радника, док одређени профили остају готово неангажовани. Поред тога, земље Западне Европе пролазе кроз исте демографске промене као и Србија, али и даље могу да понуде значајно више зараде, тако да настављају да привлаче раднике из целог региона. Са друге стране, зараде у земљама „Отвореног Балкана“ су на сличном нивоу, што не подстиче прелазак раднике из једне у другу земљу, изузев у појединим гранама или географским областима.
Како показују објављене пројекције, смањење броја становника у Северној Македонији и Албанији биће мање драматично у поређењу са смањењем броја становника у Србији. Разлог за то је релативно краће трајање очекиваног животног века у тим земљама, што ће значити и веће повећање броја старијих у укупној популацији у предстојећем периоду. Kако се број становника радног узраста у земљама региона већ смањује, то значи да се и Северна Македонија и Албанија налазе пред истим изазовима као и Србија. Високе стопе незапослености које су до скоро биле карактеристичне за овде две земље такође су значајно смањење и сада су око 13 одсто.
Како се наводи у студији о демографским изазовима у земљама Отвореног Балкана, на почетку демографске транзиције, смањењем стопе морталитета продужава се просечни животни век и повећава понуда рада у некој привреди, а то значи да расте контингент радно способног, док се смањује контингент издржаваног становништва. Међутим, како време пролази, демографска транзција има за последицу смањење радне снаге кроз повећање броја старих. Ни Србија, како стоји у студији, није изузетак, с тим што постоје одређени разлози услед којих је учешће старијих радника на тржишту рада још ниже него у другим европским земљама. Први разлог су правила пензионисања која су још увек прилично великодушна у домену занимања са бенефицираним радним стажом (широк обухват радника и занимања) и споро изједначавање броја година старости за пензионисање жена и мушкараца (коначно изједначавање на 65 година старости десиће се 2032. године). Други разлог је неусклађеност знања и вештина старијих радника образованих и активних у некадашњој социјалистичкој привреди са постојећом привредном структуруом након великих промена током транзцицоног периода.
В. С.
БОРБА ЗА ПОВЕЋАЊЕ НАТАЛИТЕТА – НАЈВЕЋИ ИЗАЗОВ!
Држава улаже огроман новац у пронаталитетну политику, а и Град Чачак настоји да пружи свој допринос у тој области колико год може, истиче градоначелник Чачка Милун Тодоровић. Он је посебно нагласио да се градско руководство на разне начине бори да појача капацитете предшколских установа на теритотији града Чачка за пријем што већег броја малишана и да обезбеди добре услове за образовање, јер је то веома битно како за децу и родитеље, тако и за добробит читаве заједнице.
– Бораба за повећање наталитета и демографски опоравак земље је највећи изазов са којим се суочава наша држава, али истовремено и сви градови и општине у границама својих могућности. Евидентно је да имамо све мање и мање радно способног становништва. Сведоци смо да се све више радника „увози“ из других земаља, из Турске, Пакистана, Индије… Половина радника на Моравском коридору није из Србије, занати су нам у опадању и веома су тражени, тако да је то глобални проблем са којим се суочавају читава Европа и развијени свет. Када је данас у Европи наталитет у опадању, на другом крају света он је у изразитом плусу. Борба за наталитет је за нас изузетно важна и сматрам да је стратегија наше државе изузетно добра и да се млади родитељи мотивишу да прошире породице, мајке које рађају друго, треће и четврто дете, незапослене породиље такође, али то ће бити велика борба! Град Чачак је за последњих 11 година изгубио око 7.000 становника, што је значајан број. Неке друге локалне самоуправе су изгубиле много више, али то нас не радује. Нас би радовало да се задржимо на том нивоу и колико год можемо да растемо, јер због чега све ово градимо и радимо, ако сутра не будемо имали људи – рекао је у изјави за наш лист Тодоровић.
Градоначелник је додао да је у нашој земљи присутан тренд све већег одласка људи из мањих у веће средине, пре свега, због посла и бољег живота, што представља претњу да и Србија једнога дана постане једна од оних држава у којима се живот сконцентрисао у три-четири града.
ДУАЛНИМ ОБРАЗОВАЊЕМ ПРОТИВ ДЕФИЦИТА КАДРА У ПРОИЗВОДНИМ ЗАНИМАЊИМА
Привреда Чачка, али и осталих градова и општина у Србији, већ више од десет година се сусреће са проблемом недостатка кадра, пре свега, у производним занимањима. Један од покушаја решавања овог проблема је, како истиче Горана Танасковић, руководилац ОЈ Чачак У РПК за Моравички и Рашки округ, увођење дуалног образовања, које се реализује са ученицима средњих стручних школа, за дефицитарна занимања која су неопходна привреди за даљи напредак, али и опстанак.
– Дуално образовање се спроводи као учење кроз рад у компанији послодавца и за то ученици добијају и одређену новчану накнаду. Све је већи број ученика, али и профила који се из године у годину прикључују дуалном образовању и на тај начин се делимично решава проблем недостатка одговарајућег кадра. Проблем недостајућег кадра привреда покушава да реши и увозом страних радника, пре свега, у областима грађевине, саобраћаја, угоститељства и у осталих производних сектора – објашњава Танасковић.
Претпоставља се да је у Србији тренутно запослено око 50.000 страних држављана и заинтересованост за иностраном радном снагом из године у годину расте. У Чачку је НСЗ само у периоду од 1. јануара до 30. новембра ове године издала 322 позитивна мишљења за одобрење издавања радних дозвола и она су стопроцентно искоришћена. Захтеви се подносе за лица из: Kубе, Индонезије, Таџикистана, Непала, Бангладеша, Индије, Kине, Руске Федерације, Узбекистана, Филипина, Азербејџана, Kамеруна, Гане, Нигерије, Шри Ланке. Број датих мишљења из године у годину расте, али с обзиром на то да се претежно ради о сезонским пословима, како истиче Танасковић, тешко је тачно одредити колико тренутно има укупно запослених страних држављана на територији града Чачка.
